Српски језик и језичка култура II разред

ГРАМАТИКА – II РАЗРЕД

Градиво граматике у другом разреду обухвата проучавање развоја српског књижевног језика током 19. и 20. века, као и морфологије у ужем смислу. Посебна пажња посвећена је врстама речи, њиховим граматичким особинама, облицима, значењима и употреби у српском језику.

ОБЛАСТИ КОЈЕ СЕ ОБРАЂУЈУ

Српски књижевни језик и његов развој у 19. и 20. веку
Морфологија у ужем смислу
Именице
Придеви
Заменице
Бројеви
Глаголи
Непроменљиве речи

Свака област садржи јасна објашњења основних појмова, прегледне примере и табеле, систематизацију градива, као и проверу знања са решењима.

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВ РАЗВОЈ У 19. И 20. ВЕКУ

Почетком 19. века код Срба је започет процес стандардизације књижевног језика, писма и правописа. Најзначајнију улогу у том процесу имао је Вук Стефановић Караџић, који је за основу српског књижевног језика узео народни језик и реформисао ћириличко писмо према начелу: „Пиши као што говориш, а читај као што је написано.”

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ И УВОЂЕЊЕ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА У КЊИЖЕВНОСТ

Почетком 19. века Доситеј Обрадовић био је један од најобразованијих и најпросвећенијих Срба. Залагао се за просвећивање и образовање народа и писао језиком који је био разумљив ширем кругу читалаца.

Године 1808. постао је први српски министар просвете и у Београду је отворио Велику школу, претечу данашњег Универзитета у Београду.

Доситеј је у својим делима употребљавао народни језик, али тај језик није био потпуно ослобођен рускословенских и славеносрпских елемената. Његов рад представља важан корак ка увођењу народног језика у српску књижевност.

САВА МРКАЉ И РЕФОРМА ЋИРИЛИЦЕ

Пре Вука Караџића реформом српске ћирилице бавио се Сава Мркаљ.

Године 1810. објавио је кратак спис под насловом Сало дебелога јера либо азбукопротрес. У њему је изнео уверење да у азбуци треба да постоји онолико слова колико у језику има гласова.

Мркаљ се руководио начелом да сваком гласу треба да одговара једно слово. Из старе ћирилице изоставио је непотребна слова и сачинио азбуку од 29 слова. Он није имао слово џ.

Српска црква није прихватила његова решења, па Мркаљева реформа тада није спроведена у дело. Ипак, његов рад представља непосредну основу Вукове реформе ћирилице.

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

Вук Стефановић Караџић рођен је 1787. године у Тршићу код Лознице, а умро је 1864. године у Бечу.

Учествовао је у Првом српском устанку као писар. После пропасти устанка, 1813. године, отишао је у Беч. Тамо је упознао Јернеја Копитара, цензора за словенске књиге и једног од најпознатијих слависта тог времена.

Копитар је уочио да Вук добро познаје народни језик, обичаје и усмену традицију. Подстакао га је да записује и објављује народне умотворине, да напише граматику и речник српског језика и да се посвети реформи језика, писма и правописа.

Главни правци Вуковог рада били су:

сакупљање и објављивање народних умотворина;
проучавање народног језика;
писање граматике и речника;
реформа ћирилице;
реформа правописа;
увођење народног језика у књижевност.

ВУКОВА ДЕЛА И НАЈВАЖНИЈЕ ГОДИНЕ

1814. ГОДИНА

Вук је у Бечу објавио две значајне књиге:

Малу простонародну славено-сербску пјеснарицу — прву штампану збирку српских народних песама;
Писменицу сербскога језика — прву штампану граматику српског језика.

Писменица сербскога језика била је написана Мркаљевом азбуком. Вук ју је саставио по угледу на Словенску граматику Аврама Мразовића из 1794. године.

Ове две књиге означиле су два главна правца Вуковог рада: сакупљање народних умотворина и реформу језика и правописа.

1818. ГОДИНА

Године 1818. Вук је објавио прво издање Српског рјечника. Речник је садржао више од 26.000 речи, углавном из Вуковог завичаја. Речи су биле преведене на немачки и латински језик, а граматику која је штампана уз Речник на латински је превео Јернеј Копитар.

Српски рјечник из 1818. године има велики значај јер је:

прво дело штампано реформисаном Вуковом ћирилицом;
прво дело у којем је доследно спроведено Вуково фонетско правописно начело;
садржао граматику српског језика;
показао да народни језик може бити основа књижевног језика;
забележио велики број речи и података о народном животу, обичајима и култури.

Вук је Мркаљеву реформу спровео до краја. Из старе ћирилице изоставио је непотребна слова, задржао слова која су одговарала гласовима српског језика и увео нова слова: Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Џ.

Слова љ и њ начинио је спајањем слова л и н са меким знаком. Слово ћ преузео је из старије српске писмености, слово џ из старих српских и румунских књига, а слово ј из латинице. Слово ђ обликовано је према решењу Лукијана Мушицког.

Тако је настала савремена српска ћирилица у којој сваком гласу одговара по једно слово.

1836. ГОДИНА

Вук је своју реформу временом допуњавао.

Године 1836, у делу Српске народне пословице, Вук је вратио глас х: хлеб, орах; хаљина; Херцеговина; хајдук. У ранијим Вуковим делима глас х није био бележен јер га у говору Вуковог завичаја није било.

1839. ГОДИНА

Године 1839. Вук је одустао од јекавског јотовања сугласника д и т у примерима као што су:

дјевојка, а не ђевојка;
тјерати, а не ћерати.

Тиме је језичку и правописну реформу приближио стању које постоји у савременом српском књижевном језику.

1847. ГОДИНА — ПОБЕДА ВУКОВИХ ИДЕЈА

Година 1847. сматра се годином победе Вукових идеја. Те године објављена су четири значајна дела написана народним језиком:

Песме Бранка Радичевића;
Горски вијенац Петра II Петровића Његоша;
Вуков превод Новог завјета;
Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића.

Ова дела показала су да се народним језиком могу писати лирска и епска поезија, филозофска и религиозна дела, научне расправе и преводи сложених текстова.

Вуков превод Новог завјета имао је посебан значај. Да би превео библијски текст, Вук је морао да обогати језик новим речима и изразима. Тако је показао да народни језик може да изрази и сложене религијске, филозофске и апстрактне појмове.

Ђура Даничић је у делу Рат за српски језик и правопис научним аргументима одбранио Вукова језичка и правописна начела.

1850. ГОДИНА — БЕЧКИ КЊИЖЕВНИ ДОГОВОР

У Бечу је 1850. године одржан састанак српских и хрватских књижевника и филолога. Међу учесницима су били Вук Караџић, Ђура Даничић, Иван Кукуљевић, Димитрије Деметер, Иван Мажуранић, Винко Пацел, Стефан Пејаковић и Фран Миклошич. На састанку је потписан Бечки књижевни договор.

Учесници су прихватили уверење да Срби и Хрвати треба да имају заједнички књижевни језик заснован на штокавском наречју. Као основа препоручен је јужнохерцеговачки, односно источнохерцеговачки говор новоштокавског типа.

1852. ГОДИНА

Године 1852. објављено је друго издање Вуковог Српског рјечника.

Ово издање садржало је око 47.000 речи. У његовој изради Вуку је помагао Ђура Даничић, који је речи преводио на немачки и латински језик.

Друго издање речника било је знатно богатије од првог. Садржало је речи са ширег подручја, а не само из Вуковог завичаја.

1864. И 1868. ГОДИНА

Вук Стефановић Караџић умро је 1864. године у Бечу.

Вукова реформа званично је прихваћена у Србији 1868. године, четири године после његове смрти, када је укинута последња забрана употребе његовог правописа.

Тиме је завршена дуга борба за увођење народног језика и реформисане ћирилице у српску књижевност, школу и јавну употребу.

ВУКОВО ПРАВОПИСНО НАЧЕЛО

Основа Вуковог правописа јесте фонетско начело:

„Пиши као што говориш, а читај као што је написано.”

То значи да сваком гласу треба да одговара једно слово и да речи треба писати према њиховом изговору.

Вуков правопис није искључиво фонетски. У савременом српском језику постоје и одступања заснована на морфолошком начелу, на пример: председник, а не прецедник; подшишати, а не потшишати.

ЗНАЧАЈ ВУКОВЕ РЕФОРМЕ

Вуковом реформом:

народни језик постао је основа српског књижевног језика;
створена је азбука од 30 слова;
сваком гласу додељено је по једно слово;
поједностављени су правопис и писање;
сакупљено је и сачувано велико богатство народних речи и умотворина;
постављени су темељи српске лексикографије и граматике;
српска народна књижевност представљена је европској култури.

РАЗВОЈ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА

После победе Вукових идеја настављено је развијање и нормирање српског књижевног језика. За развој језика посебно су заслужни Вукови следбеници:

Ђура Даничић;
Стојан Новаковић;
Љубомир Стојановић;
Јован Бошковић;
Милан Ђ. Милићевић.

Ђура Даничић био је један од најзначајнијих српских филолога 19. века. Помагао је Вуку у изради другог издања Српског рјечника, научно је бранио његову реформу и дао велики допринос развоју српске граматике, лексикографије и историје језика.

У другој половини 19. века развијале су се и значајне културне и научне установе.

Матица српска основана је 1826. године у Пешти, а 1864. године пресељена је у Нови Сад. Она је имала важну улогу у развоју књижевности, културе, науке и језика.

Друштво српске словесности основано је 1841. године. Касније је прерасло у Српско учено друштво, а потом у Српску краљевску академију, данашњу Српску академију наука и уметности.

РАЗВОЈ ЈЕЗИКА У 20. ВЕКУ

Током 20. века настављени су проучавање, нормирање и богаћење књижевног језика. Развијале су се граматика, правопис, лексикографија, дијалектологија, акцентологија и историја језика.

Посебно значајан српски лингвиста био је Александар Белић, који је проучавао српски језик, дијалекте, акценте, граматику и историју језика.

Године 1937. објављен је Лексикон страних речи и израза Милана Вујаклије. Овај речник показао је да речи страног порекла у српском језику не потичу само из турског језика, него и из грчког, латинског, немачког, француског и других језика.

Године 1954. потписан је Новосадски договор. Њиме је потврђено схватање о заједничком језику Срба, Хрвата и Црногораца, са два равноправна изговора — екавским и ијекавским — и два равноправна писма — ћирилицом и латиницом.

Године 1960. објављен је Правопис српскохрватскога књижевног језика Матице српске и Матице хрватске. Тај правопис важио је до деведесетих година 20. века.

Године 1959. почео је да излази Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности. То је велики описни речник чије објављивање и даље траје.

Од 1967. до 1976. године објављен је шестотомни Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске.

После распада Југославије, током деведесетих година 20. века, назив српскохрватски језик престао је да се употребљава као званични назив код Срба. Поново је у употребу ушао назив српски језик.

ЕКАВСКИ И ИЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР

Српски књижевни језик има два равноправна изговора:

екавски;
ијекавски.

Они се разликују према начину замене старог гласа јат.

У екавском изговору стари глас јат најчешће је замењен вокалом е: млеко; вера; дете; песма; снег.

У ијекавском изговору на месту старог гласа јат јављају се ије, је, и или е.

Дугом е у екавском најчешће одговара ије у ијекавском: лек – лијек, млеко – млијеко, снег – снијег; свет – свијет; леп – лијеп.

Кратком е у екавском најчешће одговара је у ијекавском: вера – вјера, место – мјесто, песма – пјесма, ветар – вјетар.

У неким примерима екавском е одговара ијекавско и: део – дио, живео – живио, волео – волио, желео – желио.

Избор између екавског и ијекавског изговора слободан је, али се у истом тексту они не смеју мешати.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Година	Догађај
1787.	Рођен је Вук Стефановић Караџић
1808.	Доситеј Обрадовић отворио је Велику школу у Београду
1810.	Сава Мркаљ објавио је Сало дебелога јера либо азбукопротрес
1813.	После пропасти Првог српског устанка Вук је отишао у Беч и упознао Јернеја Копитара
1814.	Објављене су Мала простонародна славено-сербска пјеснарица и Писменица сербскога језика
1818.	Објављено је прво издање Српског рјечника
1826.	Основана је Матица српска у Пешти
1836.	Вук је почео да пише глас х тамо где му је по пореклу место
1839.	Вук је одустао од јекавског јотовања сугласника д и т
1841.	Основано је Друштво српске словесности
1847.	Победа Вукових идеја
1850.	Потписан је Бечки књижевни договор
1852.	Објављено је друго издање Српског рјечника
1864.	Умро је Вук Караџић; Матица српска пресељена је у Нови Сад
1868.	Вукова реформа званично је прихваћена у Србији
1923.	Александар Белић покренуо је Јужнословенски филолог
1932.	Покренут је часопис Наш језик
1937.	Објављен је Вујаклијин Лексикон страних речи и израза
1954.	Потписан је Новосадски договор
1959.	Почео је да излази Речник САНУ
1960.	Објављен је заједнички правопис Матице српске и Матице хрватске
1967–1976.	Објављен је шестотомни речник Матице српске
после 1991.	Код Срба је враћен назив српски језик

ПРОВЕРА ЗНАЊА

1. Ко се пре Вука Караџића залагао за употребу језика разумљивог народу?

2. Које је дело Сава Мркаљ објавио 1810. године и шта је предложио?

3. Зашто се 1847. година сматра годином победе Вукових идеја? Која дела су тада објављена?

4. Објасни Вуково правописно начело.

5. Напиши ијекавске облике следећих речи: млеко, вера, дете, песма, снег, део.

6. Зашто није правилно мешати екавски и ијекавски изговор у истом тексту?

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1. За употребу језика разумљивог народу залагао се Доситеј Обрадовић.

2. Сава Мркаљ објавио је 1810. године Сало дебелога јера либо азбукопротрес. Предложио је реформу ћирилице према начелу да сваком гласу треба да одговара једно слово.

3. Те године објављени су Радичевићеве Песме, Његошев Горски вијенац, Вуков превод Новог завјета и Даничићев Рат за српски језик и правопис. Ова дела доказала су да се народним језиком могу писати различите врсте књижевних, научних и религијских текстова.

4. Према Вуковом начелу, сваком гласу треба да одговара једно слово, а речи треба писати онако како се изговарају: „Пиши као што говориш, а читај као што је написано.”

млеко – млијеко;
вера – вјера;
дете – дијете;
песма – пјесма;
снег – снијег;
део – дио.

6. Екавски и ијекавски изговор не треба мешати јер текст мора бити доследно написан једним књижевним изговором.

МОРФОЛОГИЈА

Морфологија је део граматике који проучава:

врсте речи;
облике речи;
промену речи;
грађење речи.

Речи се деле на променљиве и непроменљиве.

Променљиве речи	Непроменљиве речи
именице, заменице, придеви, бројеви и глаголи	прилози, предлози, везници, речце и узвици

МОРФЕМЕ

Морфема је најмања језичка јединица која има значење или граматичку функцију. Реч може бити састављена од једне морфеме или од више морфема:

зуб;
зуб-и;
зуб-ар;
зуб-ар-ски;
без-зуб-и.

Различити облици исте морфеме називају се аломорфи. Ис- или иш- је аломорф морфеме -из у примерима испричати и ишчачкати.

Подела морфема

Према значењу и функцији, морфеме се деле на:

коренске морфеме;
творбене морфеме;
граматичке морфеме.

Врста морфеме	Улога	Примери
Коренска морфема – корен	Носи основно лексичко значење заједничко сродним речима	град у речима: град, градски, градити, изградња
Префикс	Стоји испред корена или творбене основе и служи за грађење нове речи	записати, преписати, подземни
Суфикс	Стоји иза корена или творбене основе и служи за грађење нове речи	зубар, школски, младост
Инфикс	Јавља се унутар основе, најчешће у облицима множине неких именица	град-ов-и, краљ-ев-и
Граматички наставак	Налази се на крају променљиве речи и означава њен граматички облик	жен-а, жен-е, жен-и; град-а, град-ом

Корен речи је најмањи заједнички део сродних речи који носи њихово основно значење.

Примери:

писати, писац, преписати, запис, писмо – корен пис-;
водити, водич, доводити, проводник – корен вод-;
школа, школски, школарац – корен школ-.

Творбене морфеме служе за грађење нових речи.

Префикс се додаје испред корена или творбене основе: писати → написати; летети → долетети; срећан → несрећан;

Суфикс се додаје иза корена или творбене основе: зуб → зубар; млад → младост; школа → школски; Моциони суфикс је онај којим се мења род речи (лав →лавица)

Инфикс се умеће унутар основе: морфеме -ов-, -ев- и -т/-н: град – градови; краљ – краљеви;дугме – дугмета.

Граматички наставак служи за грађење различитих облика исте речи.

У облицима жена, жене, жени, женом мењају се наставци, али је реч и даље иста: жен-а; жен-е; жен-и; жен-ом.

Реч може имати и нулти наставак, односно наставак који се не изговара и не пише: град-Ø; ученик-Ø; млад-Ø.

Граматичка основа добија се када се од променљиве речи одвоји граматички наставак.

Примери:

жен-а → основа жен-;
школ-ом → основа школ-;
млад-ог → основа млад-;
град-ов-има → основа градов-.

Творбена основа је део речи на који се додаје творбена морфема приликом грађења нове речи:

зуб + -ар → зубар;
школа + -ски → школски;
млад + -ост → младост;
писати + пре- → преписати.

Морфемска анализа речи

Реч	Морфемски састав
преписати	пре- + -пис- + -а- + -ти
школски	школ- + -ск- + -и
подземни	под- + -зем- + -н- + -и
градови	град- + -ов- + -и
зубарима	зуб- + -ар- + -има
несрећан	не- + -срећ- + -ан

ИМЕНИЦЕ

Именице су променљиве речи којима се именују бића, предмети и појаве.

Именицама се могу именовати:

бића: човек, девојчица, птица;
предмети: књига, сто, оловка;
материје: вода, брашно, злато;
појаве и стања: киша, ветар, сан;
осећања и особине: љубав, радост, доброта;
радње: читање, писање, трчање.

Подела именица према значењу

Врста именица	Шта означавају	Примери
Властите	Посебна имена бића, географских појмова, установа и слично	Милица, Дунав, Србија, Београд
Заједничке	Бића и предмете са заједничким особинама	ученик, пас, град, књига
Збирне	Скуп истоврсних бића или предмета схваћен као целина	деца, браћа, лишће, цвеће, камење
Градивне	Материју или грађу од које је нешто сачињено	вода, млеко, брашно, злато
Апстрактне	Особине, осећања, стања и друге неопипљиве појмове	младост, љубав, туга, храброст
Глаголске	Радњу, стање или збивање	читање, певање, селидба, жетва

Граматичке категорије именица

Именице имају: род; број и падеж.

Род је класификациона категорија именица: именица припада једном роду и не мења се по родовима.

Број и падеж су граматичке категорије по којима се именице мењају.

Род именица

Именице могу бити:

мушког рода;
женског рода;
средњег рода.

Граматички род не мора увек одговарати природном полу. Нпр. именица девојчурак је граматички мушког рода; именица девојче је граматички средњег рода.

Број именица

Именице имају два граматичка броја:

једнину;
множину.

ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ИМАЈУ САМО ЈЕДНИНУ ИЛИ САМО МНОЖИНУ

Singularia tantum су именице које имају само облике једнине.

Њима најчешће припадају:

Група	Примери
Властите именице	Милош, Београд, Дунав, Србија
Градивне именице	вода, млеко, брашно, шећер, злато
Апстрактне именице	младост, љубав, храброст, туга, стрпљење
Збирне именице	лишће, цвеће, камење, пруће, посуђе

Pluralia tantum су именице које имају само облике множине, иако могу означавати један предмет или једну целину.

Група	Примери
Предмети састављени од два или више повезаних делова	наочаре, маказе, клешта, панталоне, фармерке
Предмети и појмови који се употребљавају само у множини	врата, кола, санке, гусле, јасле
Делови тела	леђа, груди, плућа, уста
Болести и промене на телу	богиње, оспе, заушке, богиње
Празници и временски периоди	Божићни празници, покладе, задушнице
Географска имена	Алпи, Карпати, Винковци, Сремски Карловци

Граматички род именица pluralia tantum одређује се према њиховом облику и слагању са показним заменицама: тај, та, то за једнину и ти, те, та за множину. Да бисте одредили да ли је именица у једнини или у множини, пребаците је у датив и ако има дужи саставак -има/-ама – множина је.

та врата – (вратима) множина, средњи род
те наочаре – (наочарама) множина, женски род
та кола – (колима) множина, средњи род

Када желимо да избројимо предмете означене именицама pluralia tantum, употребљавамо збирне бројеве: једне наочаре; двоја врата итд. (више о томе види код БРОЈЕВА)

Падежи

Падежи су различити облици именских речи којима се исказују њихови односи са другим речима у реченици.

Српски језик има седам падежа.

Падеж	Питања	Основна значења и службе
Номинатив	ко? шта?	Именовање; најчешће служба субјекта
Генитив	кога? чега?	Припадање, део, порекло, одвајање, одсуство
Датив	коме? чему?	Намењеност, усмереност, приближавање
Акузатив	кога? шта?	Предмет радње, правац и циљ кретања
Вокатив	хеј!	Дозивање и обраћање
Инструментал	с ким? чиме?	Друштво, средство и оруђе вршења радње
Локатив	о коме? о чему?	Место или предмет говора и размишљања; увек се употребљава са предлогом

Независни падежи су номинатив и вокатив, а остали су зависни.

Локатив се увек употребљава са предлогом. Номинатив и вокатив никада се не употребљавају са предлозима.

Деклинација је промена именских речи по падежима.

Именице се према облицима и наставцима групишу у четири деклинационе врсте.

Деклинационе врсте именица

Деклинациона врста	Које именице јој припадају	Примери
Прва врста	Именице мушког рода које се завршавају сугласником или самогласницима -о и -е; именице средњег рода на -о и -е код којих се основа не проширује	град, цвет, ученик, Марко, Павле; село, поље, цвеће
Друга врста	Именице средњег рода на -е код којих се у зависним падежима основа проширује морфемама -н-, -т- или другим проширењем	име – имена, време – времена, теле – телета, дугме – дугмета, раме – рамена
Трећа врста	Именице женског (и мушког) рода на -а	жена, школа, грана; судија, владика, Никола
Четврта врста	Именице женског рода које се завршавају сугласником	ствар, ноћ, љубав, младост, власт, кост

На пример: ухо – прва врста; уши – четврта врста; дугме – друга врста; дугмад – четврта врста; цвет и цветови – прва врста; цвеће – прва врста; раме – друга врста; власт – четврта врста.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Морфема је најмања језичка јединица која има значење или граматичку функцију.
Корен носи основно значење заједничко сродним речима.
Префикс, суфикс и инфикс су творбене морфеме.
Граматички наставак служи за грађење облика исте речи.
Именице имају род, број и падеж.
Род је класификациона категорија именица.
Српски језик има мушки, женски и средњи род, једнину и множину и седам падежа.
Singularia tantum су именице које имају само једнину.
Pluralia tantum су именице које имају само множину.
Именице се разврставају у четири деклинационе врсте.

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

Колико има речи, а колико морфема у следећој реченици: На мору је сунчано и у марту.
Међу наведеним именицама издвој именице средњег рода: носила, јесен, гошћа, замисао, доба, вести, леђа .
Напиши номинатив множине именице мачак , без проширења основе.
У реченици: Сан зависи од животне доби одреди падеж, род и деклинациону врсту именице доби .
Одреди род следећих именица које спадају у плуралија тантум : фармерке, плуса, груди, мемоари, деца, носила
Распореди наведене именице у две групе – сингуларија тантум и плуралија тантум : пруће, властела, санке, Бермуде, Хаваји, Тасманија, Алпи .
Разврстај именице према деклинационим врстама: задатак, Бојан, Павле, место, дете, унуче, семе, књига, Никола, вест, ноћ, дужност .

Прикажи решења

Реченица има седам речи и једанаест морфема : на / мор-у / је / сунч-ан-о / и / у / март-у
Именице средњег рода су: носила, доба, леђа .
Номинатив множине именице мачак гласи мачци .
Доби је генитив једнине именице доб . Именица је женског рода и припада четвртој деклинационој врсти.
Именица рода: фармерке – женски род; плућа – средњи род; груди – женски род; мемоари – мушки род; деца – средњи род; носила – средњи род
Сингуларија тантум: пруће, властела, Тасманија; Плуралија тантум: Санке, Бермуди, Хаваји, Алпи
Подела према деклинационим врстама:Прва деклинациона врста: задатак, Бојан, Павле, место; Друга деклинациона врста: дете, унуче, семе; Трећа деклинациона врста: књига, Никола; Четврта деклинациона врста: вест, ноћ, дужност

ПРИДЕВИ

Придеви су променљиве речи које означавају особину, припадност, материју од које је нешто направљено, време или место. Најчешће стоје уз именице и ближе их одређују.

Придеви се слажу са именицом уз коју стоје у роду, броју и падежу (добар ученик, добра ученица, добро дете, добри ученици).

Подела придева према значењу

Врста придева	Шта означавају	Примери
Описни	особину бића, предмета или појаве	леп, вредан, висок, плав, добар
Присвојни	припадност неком бићу или предмету	Марков, сестрин, дечји, београдски
Градивни	материју од које је нешто направљено	дрвен, златан, стаклен
Временски	време на које се нешто односи	јутарњи, зимски, прошлогодишњи
Месни	место на које се нешто односи	горњи, доњи, овдашњи

Граматичке категорије придева

Придеви имају следеће граматичке категорије:

род;
број;
падеж;
придевски вид;
степен поређења.

Род придева

Придеви имају облике за сва три рода, а зависи од рода именице уз коју придев стоји: добар ученик; добра ученица; добро дете.

Број придева

Придеви имају облике једнине и множине и слаже са именицом коју одређује.

Падеж придева

Придеви се мењају по падежима заједно са именицама уз које стоје. Промена придева може бити именичка или придевска.

Именичка деклинација (неодређен вид)	Придевска деклинација (одређени вид)
леп град	лепи град
лепа града	лепог(а) града
лепу граду	лепом(е) граду
леп град	лепи град
лепи граде	лепи граде
лепим градом	лепим градом
лепу граду	лепом(е) граду

Придевски вид

Неодређени вид означава особину неког неодређеног или раније непоменутог појма. Одговара на питање какав?

Неодређени вид у номинативу једнине мушког рода има нулти наставак: нов, добар, висок, плав.

Одређени вид означава особину познатог, одређеног или раније поменутог појма. Одговара на питање који?

Одређени вид у номинативу једнине мушког рода има наставак -и: нови, добри, високи, плави.

Присвојни придеви на -ов, -ев и -ин имају само неодређени вид, док присвојни придеви на -ски, -шки и -чки и већина придева на -ји имају само одређени вид.

Поређење придева (компарација)

Постоје три степена поређења:

позитив;
компаратив;
суперлатив.

Позитив је основни облик придева. Њиме се особина само именује: леп, брз, висок, млад.

Компаративом се казује да неко или нешто има особину у већој мери од онога са чиме се пореди: лепши, бржи, виши, млађи.

Компаратив се гради наставцима:

-ји: млад – млађи, тврд – тврђи, јак – јачи; (јотовање)
-ији: паметан – паметнији, занимљив – занимљивији;
-ши: леп – лепши, лак – лакши, мек – мекши.

Суперлативом се казује да неко или нешто има особину у највећој мери. Гради се додавањем префикса нај- на компаратив: лепши – најлепши; бржи – најбржи; јачи – најјачи.

Неки придеви имају неправилне облике компаратива и суперлатива.

Позитив	Компаратив	Суперлатив
добар	бољи	најбољи
зао	гори	најгори
велик	већи	највећи
мали	мањи	најмањи

Писање присвојних придева

Присвојни придеви изведени наставцима -ов, -ев и -ин пишу се великим почетним словом када су настали од властитих имена: Стефанов; Милошев; Ларин; Јеленин.

Присвојни придеви на -ски, -шки и -чки пишу се малим почетним словом: српски; београдски; европски; нишки.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Придеви су променљиве речи које ближе одређују именице.
Са именицом се слажу у роду, броју и падежу.
Према значењу могу бити описни, присвојни, градивни, временски и месни.
Придеви имају три рода и два броја.
Неодређени вид одговара на питање какав?, а одређени на питање који?
Степени поређења су позитив, компаратив и суперлатив.
Присвојни придеви на -ов, -ев и -ин, изведени од властитих имена, пишу се великим почетним словом.
Присвојни придеви на -ски, -шки и -чки пишу се малим почетним словом.

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

Пронађи придеве у реченици и одреди њихову врсту према значењу: Марков млађи брат носи вунени џемпер.
Одреди врсту следећих придева према значењу: висок, очев, стаклен, зимски, горњи.
Напиши компаратив и суперлатив придева: млад, леп, паметан, јак, висок, строг, тесан.
Напиши позитив следећих компаратива: бољи, већи, мањи, гори.
Исправи неправилно написане облике: нај јачи, најаснији, нај једноставнији, најлепши.
Објасни зашто се придев Марков пише великим, а придев београдски малим почетним словом.

Прикажи решења

Марков – присвојни придев; млађи – описни придев; вунени – градивни придев.
Висок – описни; очев – присвојни; стаклен – градивни; зимски – временски; горњи – месни придев.
Млад – млађи – најмлађи; леп – лепши – најлепши; паметан – паметнији – најпаметнији; јак – јачи – најјачи; висок – виши – највиши, строг – строжи, најстрожи, тесан – тешњи, најтешњи
Бољи – добар; већи – велик; мањи – мали; гори – зао.
Правилно је: најјачи, најјаснији, најједноставнији, најлепши.
Марков је присвојни придев на -ов, изведен од властитог имена, па се пише великим почетним словом. Београдски је придев на -ски, па се пише малим почетним словом.

ЗАМЕНИЦЕ

Заменице су речи које замењују именице и придеве или упућују на лица, бића, предмете, особине и друге појмове. Могу се мењати по роду, броју и падежу, а неке имају и категорију лица.

Према служби у реченици деле се на:

именичке заменице;
придевске заменице.

Разлике између именичких и придевских заменица

Именичке заменице	Придевске заменице
У реченици имају службу субјекта или објекта.	У реченици најчешће имају службу атрибута или именског дела предиката.
Не могу се јавити у сва три рода, осим заменица он, она, оно; они, оне, она.	Могу се јавити у сва три рода.
Мењају се по падежима.	Мењају се по роду, броју и падежу и слажу се са именицом уз коју стоје.

Подела именичких заменица

Врста	За лица	За све осим лица
Личне	ја, ти, он, она, оно, ми, ви, они, оне, она	—
Лична заменица за свако лице	себе, се	—
Упитно-односне	ко	шта / што
Одричне	нико	ништа
Опште	свако	свашта
Неодређене	неко	нешто
Остале заменице и заменички спојеви	ико, било ко, ма ко, макар ко, ко год, понеко, гдеко	ишта, било шта, ма шта, макар шта, шта год, понешто, штогod

Промена личних заменица

Падеж	Ја	Ти	Он / оно	Она	Ми	Ви	Они / оне / она
Номинатив	ја	ти	он, оно	она	ми	ви	они, оне, она
Генитив	мене, ме	тебе, те	њега, га	ње, је	нас	вас	њих, их
Датив	мени, ми	теби, ти	њему, му	њој, јој	нама, нам	вама, вам	њима, им
Акузатив	мене, ме	тебе, те	њега, га	њу, је, ју	нас	вас	њих, их
Вокатив	—	ти	—	—	—	ви	—
Инструментал	са мном, мноме	с тобом	с њим	с њом	с нама	с вама	с њима
Локатив	о мени	о теби	о њему	о њој	о нама	о вама	о њима

Личне заменице имају дуже, наглашене и краће, ненаглашене облике. Краћи облици личних заменица називају се енклитички облици. Они не могу стајати на почетку реченице нити после паузе.

Заменица она у акузативу има облике њу, је и ју. Облик ју употребљава се уз глаголски облик који већ садржи реч је: Он ју је видео.

Лична заменица за свако лице

Заменица себе, са краћим обликом се, назива се лична заменица за свако лице. Она упућује на субјекат реченице, без обзира на његово лице, род или број.

Падеж	Облик
Номинатив	—
Генитив	себе, се
Датив	себи
Акузатив	себе, се
Вокатив	—
Инструментал	собом
Локатив	о себи

Упитно-односне именичке заменице

Падеж	Ко	Шта
Номинатив	ко	шта
Генитив	кога	чега
Датив	коме	чему
Акузатив	кога	шта
Вокатив	—	—
Инструментал	киме / ким	чиме / чим
Локатив	коме	чему

Неодређене, одричне и опште именичке заменице

Ове заменице граде се додавањем префикса испред упитно-односних заменица:

не + ко = неко;
ни + ко = нико;
сва + ко = свако.

Када се одричне заменице употребљавају са предлозима, предлог се умеће између речце ни и заменице. Правилно је: ни од кога; ни са ким; ни о чему; ни за шта; ни пред ким. Исто правило важи и за одричне придевске заменице: ни за какав посао; ни са чијим одобрењем; ни у којој књизи.

Придевске заменице

Придевске заменице стоје уз именицу, одређују је и слажу се са њом у роду, броју и падежу.

Подела придевских заменица

Врста	КОЈИ?	ЧИЈИ?	КАКАВ?	КОЛИКИ?
Упитно-односне	који	чији	какав	колики
Одричне	никоји / ниједан	ничији	никакав	николики
Опште	сваки	свачији	свакакав	сваколики
Неодређене	неки	нечији	некакав	неколики
Остале заменице и заменички спојеви	икоји, било који, ма који, макар који, који год, понеки	ичији, било чији, ма чији, макар чији, чији год	икакав, било какав, ма какав, макар какав, какав год	иколики, било колики, ма колики, макар колики, колики год

Присвојне заменице

Присвојним заменицама казује се коме нешто припада. Одговарају на питање чији?

Лице	Једнина	Множина
1. лице	мој, моја, моје	наш, наша, наше
2. лице	твој, твоја, твоје	ваш, ваша, ваше
3. лице	његов, његова, његово; њен, њена, њено	њихов, њихова, њихово
Свако лице	свој, своја, своје	свој, своја, своје

Присвојна заменица свој упућује на припадност субјекту реченице. Употребљава се без обзира на лице субјекта. Када нешто припада субјекту, треба употребити заменицу свој, а не остале присвојне заменице.

Примери:

Ја читам своју књигу.
Ти читаш своју књигу.
Марко чита своју књигу.
Они читају своје књиге.

Показне заменице

Показним заменицама упућује се на лице, предмет или особину у односу на говорника и саговорника.

Питање	Близу говорника	Близу саговорника	Далеко од говорника и саговорника
КОЈИ?	овај, ова, ово	тај, та, то	онај, она, оно
КАКАВ?	овакав, оваква, овакво	такав, таква, такво	онакав, онаква, онакво
КОЛИКИ?	оволики, оволика, оволико	толики, толика, толико	онолики, онолика, онолико

Упитно-односне, неодређене, одричне и опште придевске заменице

Упитно-односне придевске заменице су: који; чији; какав колики.

Акузатив једнине мушког рода заменице који зависи од значења именице уз коју стоји. Када именица означава нешто живо, акузатив је једнак генитиву:

Срео сам друга којег добро познајем.
То је писац ког сам упознао.

Када именица означава нешто неживо, акузатив је једнак номинативу:

Враћам се у град који волим.
То је роман који сам прочитао

Заменица сав има облике:

сав, сва, све;
сви, све, сва.

ВАЖНО! Облик СВО не постоји ни у ком контексту, па је једино исправно рећи: све време, све зло итд.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Према служби у реченици деле се на именичке и придевске.
Именичке заменице најчешће имају службу субјекта или објекта.
Придевске заменице стоје уз именицу и слажу се с њом у роду, броју и падежу.
Личне заменице имају наглашене и ненаглашене облике.
Заменица свој употребљава се када нешто припада субјекту реченице.
Заменице ко и шта/што именичке су упитно-односне заменице.
Заменице који, чији, какав и колики придевске су упитно-односне заменице.
Уз одричне заменице предлог се умеће између речце ни и заменице: ни од кога, ни са ким, ни за шта.
Акузатив заменице који једнак је генитиву уз именице које означавају нешто живо, а номинативу уз именице које означавају нешто неживо.

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

1. У следећој реченици пронађи показне заменице: Није сиромашан онај који је задовољан оним што има.

2. Напиши у исправном падежном облику заменицу који:

а) Реферат ________ је Никола прочитао није био дуг.
б) Тај закон, ________ Влада треба да спроведе, ступиће на снагу за месец дана.

3. У реченици пронађи заменице и одреди њихову врсту, подврсту, род, број и падеж: Није имао никаквог искуства у државном послу, бринуо се о образовању своје деце.

4. Исправи грешке у следећим реченицама:

5. Исправи грешке:

а) Јеси ли са иким разговарао о томе?
б) Нисам за ниједан предлог.
в) Данас нисам низашта.
г) Да ли си заинтересована за икакав посао?

Прикажи решење

Показне заменице су онај и оним.
Правилни облици су:

а) Реферат који је Никола прочитао није био дуг.
б) Тај закон, који Влада треба да спроведе, ступиће на снагу за месец дана.

3. Никаквог – придевска заменица, одрична, мушки род, једнина, генитив.
Своје – придевска заменица, присвојна заменица за свако лице, средњи род, множина, генитив.

4 .Правилно је:

а) Јеси ли и са ким разговарао о томе?
б) Нисам ни за један предлог.
в) Данас нисам ни за шта.
г) Да ли си заинтересован и за какав посао?.

БРОЈЕВИ

Бројеви су речи којима се означава колико има нечега на броју или које је нешто по реду. Неки бројеви се мењају по роду, броју и падежу, а неки су потпуно непроменљиви.

Бројеви се према значењу деле на:

главне бројеве;
редне бројеве.

У главне бројеве спадају:

основни бројеви;
збирни бројеви;
бројне именице на -ица;
бројни придеви.

Врста бројева	Шта означавају	Примери
Основни	тачан број бића, предмета и појмова	један, два, три, десет
Збирни	број особа различитог пола или број младих бића	двоје ученика, петоро деце
Бројне именице на -ица	број особа мушког пола	двојица другова, петорица ученика
Бројни придеви	број предмета означених именицама pluralia tantum	двоје фармерке, троја кола
Редни	које је нешто по реду	први, други, трећи, двадесети

Основним бројевима означава се број предмета, појмова и појава: десет књига; двадесет три дана; три прозора. Њима се може означавати и број бића: један човек; четири детета.

Основни бројеви један, два, три и четири су променљиви, док су бројеви од пет па навише непроменљиви.

У савременом српском језику падежни облици бројева три и четири употребљавају се веома ретко.

Број један има облике за сва три рода:

један град;
једна река;
једно село.

Мења се као придев: једног града; једној реци; једним селом.

Број један не означава увек тачан број. Може да има и неодређено значење: Један човек те је тражио.

Број два има исти облик за мушки и средњи род, а посебан облик две за женски род.

два града; два села;
две реке.

Падеж	Мушки и средњи род	Женски род
Номинатив, акузатив и вокатив	два	две
Генитив	двају	двеју
Датив, инструментал и локатив	двама	двема

Примери:

успостављање односа двеју земаља;
разговор са двама пријатељима;
у двема песмама;
примена двају система.

У говору се падежни облици броја два често замењују основним обликом, али их у формалном и књижевном изражавању треба правилно употребљавати.

Број три има исти облик за сва три рода:

три града; три реке; три села.

Падеж	Облик
Номинатив, акузатив и вокатив	три
Генитив	трију
Датив, инструментал и локатив	трима

Примери: бављење трима стварима, прилазак трима ученицима.

Ови падежни облици данас се ретко употребљавају.

Број четири у савременом српском језику готово се никада не мења. Облици четирију и четирма звуче архаично.

Именице уз основне бројеве

Када именица стоји уз бројеве два, три и четири, у мушком и средњем роду има облик некадашње двојине:

два сата;
три прозора;
четири села.

Уз бројеве од пет па навише именица стоји у генитиву множине:

пет сати;
шест прозора;
десет села.

Код вишецифрених бројева облик именице зависи од последњег броја, односно од броја на месту јединица:

Број	Правилан облик
21	двадесет један читалац
22	двадесет два читаоца
24	двадесет четири читаоца
25	двадесет пет читалаца
53	педесет три преводиоца
76	седамдесет шест слушалаца
223	двеста двадесет три читаоца
227	двеста двадесет седам читалаца

Збирни бројеви

Збирним бројевима означава се:

број особа мушког и женског пола;
број младих бића означених збирном именицом.

Примери:

двоје ученика;
дванаесторо људи;
четворо унучади;
петоро деце;
десеторо ждребади.

Збирни бројеви су данас углавном непроменљиви. У ретким случајевима мењају се бројеви двоје и троје:

Рекао је њима двома.
Од тог двога изабрани боље.
Причамо о њима трома.

Бројне именице на -ица

Бројним именицама на -ица означава се искључиво број особа мушког пола: двојица другова; седморица фудбалера; четворица браће; петорица ученика.

Бројне именице на -ица мењају се као именице женског рода на -а: од двојице другова; са седморицом фудбалера.

Бројни придеви

Бројним придевима означава се број предмета исказаних именицама које имају само множину – pluralia tantum:

двоје фармерке;
троје панталоне;
троја кола;
четвора врата;
једни анали.

Бројни придеви слажу се са именицом уз коју стоје у роду, броју и падежу.

Правилно је:

двоје фармерке, а не двоје фармерки;
троја уста, а не троје уста;
троја кола;
четвора врата.

Бројни придеви најчешће имају следеће облике:

Мушки род множине	Женски род множине	Средњи род множине
двоји	двоје	двоја
троји	троје	троја
четвори	четворе	четвора

Некада су се бројни придеви употребљавали и за предмете који се јављају у пару: троје рукавице, четворе чарапе. Данас је обичније рећи:

три пара рукавица;
четири пара чарапа.

Бројеви уз именице које означавају особе

Променљиви бројеви један, два и три, а веома ретко и четири, могу се употребити у одговарајућем падежу:

Особе мушког пола	Особе женског пола
једном пријатељу	једној пријатељици
двама пријатељима	двема пријатељицама
трима пријатељима	трима пријатељицама

Бројеви од пет па навише су непроменљиви. Да би се избегле неправилне конструкције, реченица се може преобликовати.

Уместо: Купио сам поклоне пет пријатеља.

Правилно је:

Купио сам поклоне сваком од пет пријатеља.
Купио сам поклоне за пет пријатеља.
Купио сам поклоне пријатељима, а има их пет.

Редни бројеви

Редни бројеви означавају које је нешто по реду: трећи ученик; четврто дете пети час; сто први задатак.

Редни бројеви имају облике за сва три рода у једнини и множини:

Мушки род	Женски род	Средњи род
први	прва	прво
други	друга	друго
трећи	трећа	треће

Мењају се по падежима као придеви:

првог;
првом;
првим.

У акузативу једнине мушког рода постоје два облика:

Памтим првог тренера. – именица означава биће;
Памтим први одлазак на скијање. – именица означава неживи појам.

Подела бројева према саставу

Према саставу, бројеви се деле на једночлане и вишечлане.

Једночлани бројеви се састоје се од једне речи:

три;
тридесет;
двеста;
милион.

Вишечлани бројеви се састоје од двеју или више речи:

тридесет три;
двадесет четворо;
педесет тројица;
сто деведесет седми.

Сваки члан вишечланог броја пише се одвојено:

хиљаду двеста тридесет четири;
две хиљаде триста осамдесет два.

Између претпоследњег и последњег члана понекад се употребљава везник и: сто тридесет и два.

Писање именица уз вишецифрене бројеве

Облик именице одређује последњи број у вишецифреном броју.

Правилно је:

Неправилно	Правилно
сто педесет три метара	сто педесет три метра
педесет пет метра	педесет пет метара
педесет три преводилаца	педесет три преводиоца
седамдесет шест слушаоца	седамдесет шест слушалаца

Читање децималних бројева и процената

При читању децималних бројева облик именице зависи од последњег изговореног броја.

Запис	Правилно читање
10,23%	десет запета двадесет три процента
15,6%	петнаест запета шест процената
20,1%	двадесет запета један проценат
18,4°	осамнаест запета четири степена

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Према значењу деле се на главне и редне.
У главне бројеве спадају основни, збирни, бројне именице на -ица и бројни придеви.
Бројеви један, два, три и четири су променљиви, а бројеви од пет па навише непроменљиви.
Број један има облике за сва три рода.
Број два има облик два за мушки и средњи, а две за женски род.
Уз бројеве два, три и четири употребљавају се облици: два сата, три прозора, четири села.
Уз бројеве од пет па навише именица стоји у генитиву множине: пет сати, шест прозора.
Код вишецифрених бројева облик именице зависи од последњег броја.
Збирни бројеви означавају особе различитог пола или млада бића: двоје ученика, петоро деце.
Бројне именице на -ица означавају само особе мушког пола: двојица, тројица, петорица.
Бројни придеви употребљавају се уз именице pluralia tantum: двоје фармерке, троја кола, четвора врата.
Редни бројеви мењају се као придеви.
Сваки члан вишечланог броја пише се одвојено.

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

Напиши словима бројеве: а) 600; б) 1402
Упиши одговарајући облик именице метар: Тај базен је дуг десет … и широк три-четири…
Напиши именицу читалац у одговарајућем облику уз бројеве: 21, 22, 24, 25, 223, 227.
Из реченице издвој бројеве, одреди им врсту и напиши да ли су променљиви или непроменљиви: Мане је у дућану пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, није радио.
Напиши број два у одговарајућем падежу и роду:

а) Успостављени су добри односи ________ земаља.
б) Рефрени су у тим ________ песмама потпуно исти.
в) Треба да разговарамо о примени ________ система.

6. Напиши одговарајући број. Бројна вредност дата је у загради:

Допуни:

а) Купила сам ________ (2) наочаре за сунце.
б) У излог су ставили ________ (4) колица за бебе.
в) У шупи имамо ________ (3) мердевине.
г) Спаковаћу само ________ (2) панталоне.
д) Видим испред куће ________ (3) паркирана кола.
ђ) Та кола имају ________ (4) врата.

Прикажи решење

Бројеви написани словима:

а) шестсто;
б) хиљаду четиристо два.

Правилно је:

Тај базен је дуг десет метара и широк три-четири метра.

Правилни облици су:

21 читалац;
22 читаоца;
24 читаоца;
25 читалаца;
223 читаоца;
227 читалаца.

Пет је основни број и непроменљив је.
Шестог је редни број и променљив је.
Правилно је:

а) Успостављени су добри односи двеју земаља.
б) Рефрени су у тим двема песмама потпуно исти.
в) Треба да разговарамо о примени двају система.

Правилно је:

а) Купила сам двоје наочаре за сунце.
б) У излог су ставили четвора колица за бебе.
в) У шупи имамо троје мердевине.
г) Спаковаћу само двоје панталоне.
д) Видим испред куће троја паркирана кола.
ђ) Та кола имају четвора врата.

ГЛАГОЛИ

Глаголи су променљиве речи које означавају радњу, стање или збивање.

радња: писати, трчати, учити;
стање: спавати, седети, волети;
збивање: грмети, свитати, наоблачити се.

Глаголи се мењају по лицима, бројевима и временима, а неки глаголски облици разликују и род. Промена глагола назива се конјугација.

Глаголски вид

Глаголски вид означава трајање, завршеност или понављање радње. Према глаголском виду, глаголи се деле на:

несвршене;
свршене;
двовидске.

Несвршени глаголи означавају радњу која траје, понавља се или се одвија без истицања њеног завршетка. Одговарају на питање: Шта неко ради?

Примери: писати, читати, учити, певати, долазити.

Несвршени глаголи могу бити:

трајни: спавати, седети, читати;
учестали: долазити, куцкати, прескакати.

Свршени глаголи означавају радњу која је завршена, ограничена или схваћена као целина. Одговарају на питање: Шта неко уради?

Примери: написати, прочитати, научити, отпевати, доћи.

Свршени глаголи могу означавати:

почетак радње: запевати, потрчати;
завршетак радње: прочитати, довршити;
краткотрајну радњу: скочити, куцнути;
радњу ограниченог трајања: поседети, поразговарати;
извршење радње у потпуности: појести, попити.

Несвршени и свршени глаголи могу чинити видски пар:

Несвршени глагол	Свршени глагол
писати	написати
читати	прочитати
учити	научити
куповати	купити
отварати	отворити
долазити	доћи

Двовидски глаголи могу имати и свршено и несвршено значење. Њихов вид одређује се према значењу у реченици.

Примери: ручати, доручковати, телефонирати, организовати, анализирати.

Свакога дана ручам у два сата. – несвршени вид
Чим ручам, позваћу те. – свршени вид

Глаголски род

Према односу радње и предмета на коме се радња врши, глаголи се деле на:

прелазне;
непрелазне;
повратне.

Прелазни глаголи уз себе могу имати прави објекат у акузативу без предлога.

Примери:

читати књигу;
писати писмо;
отворити прозор;
видети друга.

Непрелазни глаголи не могу имати прави објекат у акузативу без предлога.

Примери: спавати, трчати, седети, ићи, стићи, размишљати.

Дете спава.
Ученици трче.
Размишљамо о задатку.

Повратни глаголи

Повратни глаголи употребљавају се са речцом се.

Према значењу могу бити:

Врста	Објашњење	Примери
Прави повратни	субјекат врши радњу на себи; се се може заменити са себе	умивати се, чешљати се, обувати се
Неправи повратни	речца се је саставни део глагола и не може се заменити са себе	смејати се, надати се, чудити се
Узајамно-повратни	два или више лица врше радњу једно према другом	руковати се, дописивати се, свађати се

Примери:

Ана се чешља. – Ана чешља себе.
Марко се смеје. – реч се не може заменити обликом себе
Пријатељи се дописују. – дописују се један с другим

Потврдни и одрични глаголски облици

Глаголски облици могу бити потврдни и одрични.

Пишем. – Не пишем.
Читао је. – Није читао.
Доћи ћу. – Нећу доћи.

Речца не пише се одвојено од глагола: не знам; не учим; не говори; не бисмо дошли.

Изузеци су:

нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете, неће;
немам, немаш, нема, немамо, немате, немају;
нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису;
немој, немојмо, немојте.

Граматичке категорије глагола

Глаголским облицима могу се исказати:

лице;
број;
време;
начин;
род;
стање;
потврдност и одричност.

Лице:

прво лице – говорник: ја, ми;
друго лице – саговорник: ти, ви;
треће лице – лице или појам о коме се говори: он, она, оно, они, оне, она.

Број:

једнина;
множина.

Род

Род разликују глаголски облици који у свом саставу имају радни или трпни глаголски придев.

читао, читала, читало;
читали, читале, читала;
написан, написана, написано.

Глаголске основе

За грађење глаголских облика користе се:

инфинитивна основа;
презентска основа.

Инфинитивна основа

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ти, испред којег стоји самогласник, инфинитивна основа добија се одбијањем наставка -ти:

чита-ти → чита-;
писа-ти → писа-;
ради-ти → ради-;
пева-ти → пева-.

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи или на -сти, инфинитивна основа најчешће се добија од првог лица једнине аориста одбијањем наставка -ох:

рећи → рекох → рек-;
доћи → дођох → дођ-;
пећи → пекох → пек-;
јести → једох → јед-;
пасти → падох → пад-.

Презентска основа

Презентска основа најлакше се добија од првог лица множине презента одбијањем наставка -мо:

чита-мо → чита-;
пише-мо → пише-;
ради-мо → ради-;
чује-мо → чује-.

Инфинитивна и презентска основа могу бити:

исте: читати – читамо → чита-;
различите: писати – пишемо → писа- / пише-.

Подела глаголских облика

Глаголски облици деле се на:

личне и неличне;
просте и сложене.

Лични глаголски облици

Лични облици разликују граматичка лица.

Глаголска времена	Глаголски начини
презент	императив
перфекат	потенцијал
аорист
имперфекат
плусквамперфекат
футур I
футур II

Нелични глаголски облици

Нелични глаголски облици не разликују лица:

инфинитив;
глаголски придев радни;
глаголски придев трпни;
глаголски прилог садашњи;
глаголски прилог прошли.

Прости и сложени глаголски облици

Прости облици	Сложени облици
презент	перфекат
аорист	плусквамперфекат
имперфекат	футур I
императив	футур II
инфинитив	потенцијал
глаголски придеви
глаголски прилози

Прости облици граде се од глаголске основе и наставака, а сложени од помоћног глагола и неличног глаголског облика.

Лични глаголски облици

Презент

Презент је прост лични глаголски облик којим се означава радња која се врши у тренутку говорења.

Гради се од презентске основе и личних наставака.

Лице	Једнина	Множина
1.	читам	читамо
2.	читаш	читате
3.	чита	читају

Свршени глаголи обично не могу самостално означавати радњу која се врши у тренутку говорења. Њихов презент најчешће се употребљава у зависним реченицама:

Када прочитам књигу, вратићу је.
Ако стигнем, јавићу ти се.

Уколико желите да добијете презент свршеног глагола, ставите испред њега ЧИМ, на пример од глагола ПАСТИ презен гласи ПАДНЕМ (чим паднем..), али од глагола ПАДАТИ презнт гласи: ПАДАМ. Презнт од глагола сести је седнем, а од глагола седети је седим.

Перфекат

Перфекат је сложен лични глаголски облик којим се означава радња извршена у прошлости.

Гради се од енклитичког презента помоћног глагола јесам и радног глаголског придева:

Лице	Једнина	Множина
1.	читао сам / читала сам	читали смо / читале смо
2.	читао си / читала си	читали сте / читале сте
3.	читао је / читала је	читали су / читале су

Перфекат се често употребљава без помоћног глагола. Такав облик назива се крњи перфекат:

Дошао, видео, победио.
Стигла јесен.
Онда сви кренули кући.

Одрични перфекат гради се од одричног облика помоћног глагола: нисам читао; ниси дошла; нису завршили.

Аорист

Аорист је прост лични глаголски облик којим се означава радња која се извршила непосредно пре тренутка говорења или се у приповедању представља као завршена целина.

Најчешће се гради од свршених глагола.

Примери:

Управо стигох.
Он отвори врата и уђе.
Прочитах књигу.

Основни лични наставци аориста су:

Лице	Једнина	Множина
1.	-х / -ох	-смо / -осмо
2.	-Ø / -е	-сте / -осте
3.	-Ø / -е	-ше / -оше

Аорист је чест у књижевном приповедању јер радњу чини живом, динамичном и непосредном.

Имперфекат

Имперфекат је прост лични глаголски облик којим се означава прошла радња која је трајала, понављала се или се одвијала истовремено са другом прошлом радњом.

Гради се само од несвршених глагола.

Примери:

читах;
говораше;
бејах;
иђаху.

Имперфекат је данас редак у свакодневном говору, али се употребљава у књижевним и стилски обележеним текстовима.

Плусквамперфекат

Плусквамперфекат је сложен лични глаголски облик којим се означава радња извршена пре неке друге прошле радње.

Гради се од перфекта или имперфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева.

Примери:

Био сам прочитао књигу пре него што је почео час.
Била је отишла када смо стигли.
Бејах завршио посао пре његовог доласка.

Облик са перфектом помоћног глагола данас је много чешћи:

био сам читао;
била си стигла;
били су завршили.

Футур I

Футур I је сложен лични глаголски облик којим се означава радња која ће се вршити или извршити у будућности.

Гради се од енклитичких облика презента глагола хтети и инфинитива главног глагола:

ја ћу читати;
ти ћеш читати;
он ће читати;
ми ћемо читати;
ви ћете читати;
они ће читати.

Када инфинитив на -ти стоји испред помоћног глагола, наставак -ти се одбацује, а облици се пишу састављено:

читаћу;
писаћеш;
радићемо;
певаћете.

Код глагола на -ћи облици се пишу одвојено:

доћи ћу;
рећи ћеш;
наћи ћемо;
пећи ћете.

Футур II

Футур II је сложен лични глаголски облик којим се означава будућа радња која ће се извршити пре друге будуће радње или истовремено с њом.

Гради се од презента помоћног глагола бити и радног глаголског придева:

будем читао / читала;
будеш читао / читала;
буде читао / читала;
будемо читали / читале;
будете читали / читале;
буду читали / читале.

Најчешће се употребљава у зависним реченицама:

Када будем прочитао књигу, вратићу је.
Ако будеш учила, положићеш испит.
Док они буду разговарали, ми ћемо записивати.

Уз свршене глаголе футур II може се заменити презентом:

Када прочитам књигу, вратићу је.
Ако стигнем, јавићу се.

Императив

Императив је прост лични глаголски облик којим се исказују:

заповест;
молба;
савет;
забрана;
подстицај.

Лице	Читати	Писати	Доћи
2. лице једнине	читај	пиши	дођи
1. лице множине	читајмо	пишимо	дођимо
2. лице множине	читајте	пишите	дођите

Потенцијал

Потенцијал је сложен лични глаголски облик којим се означавају: могућност; жеља; услов; намера; учтив захтев.

Гради се од аориста помоћног глагола бити и радног глаголског придева.

Лице	Једнина	Множина
1.	ја бих читао / читала	ми бисмо читали / читале
2.	ти би читао / читала	ви бисте читали / читале
3.	он би читао / она би читала	они би читали / оне би читале

Примери:

Волео бих да путујем.
Могла би да нам помогнеш.
Да сам знао, дошао бих.
Да ли бисте затворили прозор?

Нелични глаголски облици

Инфинитив

Инфинитив је нелични и неодређени глаголски облик којим се само именује радња, стање или збивање.

Завршава се на:

-ти: читати, писати, радити;
-ћи: доћи, рећи, пећи.

Инфинитив не разликује лице, број, време ни род.

У реченици може бити:

допуна другом глаголу: Желим да читам / Желим читати.
део футура I: Читаћу. / Ја ћу читати.
именски употребљен: Учити је корисно.

Глаголски придев радни

Глаголски придев радни означава да је носилац радње био активан у њеном вршењу.

Гради се од инфинитивне основе наставцима:

-о, -ла, -ло у једнини;
-ли, -ле, -ла у множини.

Род и број	Облик
мушки род једнине	читао
женски род једнине	читала
средњи род једнине	читало
мушки род множине	читали
женски род множине	читале
средњи род множине	читала

Улази у састав:

перфекта: читао сам;
плусквамперфекта: био сам читао;
футура II: будем читао;
потенцијала: читао бих.

Глаголски придев трпни

Глаголски придев трпни означава да неко или нешто трпи радњу.

Гради се углавном од прелазних глагола наставцима:

-н: написан;
-ен: донесен;
-јен: направљен;
-т: прочитат, узет, подигнут.

Има облике за сва три рода и оба броја:

написан, написана, написано;
написани, написане, написана.

Глаголски придев трпни учествује у грађењу пасивних конструкција:

Писмо је написано.
Кућа је изграђена.

Глаголски прилог садашњи

Глаголски прилог садашњи означава радњу која се врши истовремено са радњом предиката.

Гради се најчешће од трећег лица множине презента несвршених глагола додавањем наставка -ћи:

читају + ћи → читајући;
певају + ћи → певајући;
трче + ћи → трчећи;
носе + ћи → носећи.

Субјекат радње исказане глаголским прилогом мора бити исти као субјекат предиката.

Правилно је: Враћајући се кући, Марко је срео друга.

Неправилно је: Враћајући се кући, почела је киша.

Глаголски прилог прошли

Глаголски прилог прошли означава радњу која се извршила пре радње исказане предикатом.

Гради се најчешће од инфинитивне основе свршених глагола наставцима -вши и -авши:

прочитати → прочитавши;
написати → написавши;
стићи → стигавши;
рећи → рекавши;
доћи → дошавши.

И код овог облика субјекат мора бити исти као субјекат предиката.

Глаголско стање

Глаголско стање показује однос између субјекта и радње.

Разликују се:

активно стање;
пасивно стање.

Активно стање

У активној реченици субјекат врши радњу:

Ученик пише задатак.
Марко је отворио прозор.
Радници граде школу.

Пасивно стање

У пасивној реченици субјекат трпи радњу:

Задатак је написан.
Прозор је отворен.
Школа се гради.

Пасив се може градити:

помоћним глаголом бити и трпним глаголским придевом (партиципски пасив):

Књига је прочитана.
Писмо је написано.

речцом се и активним обликом глагола (рефлексивни пасив):

Књига се чита.
Кућа се гради.
Задатак се решава.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Глаголски облик	Врста	Начин грађења	Пример
Презент	лични, прост	презентска основа + наставци	читам
Перфекат	лични, сложен	јесам + радни придев	читао сам
Аорист	лични, прост	инфинитивна основа + наставци	прочитах
Имперфекат	лични, прост	основа несвршеног глагола + наставци	читах
Плусквамперфекат	лични, сложен	био сам / бејах + радни придев	био сам читао
Футур I	лични, сложен	ћу + инфинитив	читаћу / ћу читати
Футур II	лични, сложен	будем + радни придев	будем читао
Императив	лични, прост	посебни наставци	читај
Потенцијал	лични, сложен	бих + радни придев	читао бих
Инфинитив	нелични	основа + -ти/-ћи	читати, доћи
Глаголски придев радни	нелични	основа + -о, -ла, -ло	читао
Глаголски придев трпни	нелични	основа + -н, -ен, -јен, -т	написан
Глаголски прилог садашњи	нелични	3. лице множине презента + -ћи	читајући
Глаголски прилог прошли	нелични	инфинитивна основа + -вши/-авши	прочитавши

Промена глагола назива се конјугација.
Према виду, глаголи су несвршени, свршени или двовидски.
Према роду, глаголи су прелазни, непрелазни или повратни.
Прави повратни глаголи допуштају замену се → себе.
Инфинитивна и презентска основа служе за грађење глаголских облика.
Лични облици разликују лица, а нелични их не разликују.

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

Одреди шта означавају подвучени глаголи – радњу, стање или збивање:

а) Ученици пишу задатак.
б) Дете спава.
в) Напољу грми.

Одреди вид глагола: писати, написати, долазити, доћи, ручати, прочитати.

Одреди глаголски род: читати књигу, трчати, чешљати се, смејати се, дописивати се.

Одреди инфинитивну и презентску основу глагола: читати, писати, радити, сести, доћи.

Разврстај глаголске облике на личне и неличне: читам, читати, читао сам, читајући, прочитавши, напиши, написан, читао бих.

Одреди глаголски облик:

а) читали смо;
б) прочитах;
в) будем читао;
г) читао бих;
д) читајући;
ђ) прочитавши.

Напиши футур I глагола: писати, радити, доћи, рећи, наћи.

Допуни правилним обликом потенцијала:

а) Ја ________ радо отпутовала.
б) Ми ________ вам помогли.
в) Ви ________ могли да сачекате.
г) Они ________ дошли раније.

Претвори активне реченице у пасивне:

а) Ученици су написали задатак.
б) Радници граде школу.
в) Ана је отворила прозор.

Исправи грешке:

а) Ја би дошла раније.
б) Ми би вам помогли.
в) Доћићу сутра.
г) Не желим да нерадим.
д) Враћајући се кући, почела је киша.

Прикажи решење

Глаголи означавају:

а) пишу – радњу;
б) спава – стање;
в) грми – збивање.

Глаголски вид:

писати – несвршени;
написати – свршени;
долазити – несвршени;
доћи – свршени;
ручати – двовидски;
прочитати – свршени.

Глаголски род:

читати књигу – прелазни;
трчати – непрелазни;
чешљати се – прави повратни;
смејати се – неправи повратни;
дописивати се – узајамно-повратни.

Глаголске основе:

Глагол	Инфинитивна основа	Презентска основа
читати	чита-	чита-
писати	писа-	пише-
радити	ради-	ради-
сести	сед-	седне-
доћи	дођ-	дођ-

Лични облици су: читам, читао сам, напиши, читао бих.

Нелични облици су: читати, читајући, прочитавши, написан.

Глаголски облици:

а) читали смо – перфекат;
б) прочитах – аорист;
в) будем читао – футур II;
г) читао бих – потенцијал;
д) читајући – глаголски прилог садашњи;
ђ) прочитавши – глаголски прилог прошли.

Футур I:

писаћу / ја ћу писати;
радићу / ја ћу радити;
доћи ћу;
рећи ћу;
наћи ћу.

Правилни облици потенцијала:

а) Ја бих радо отпутовала.
б) Ми бисмо вам помогли.
в) Ви бисте могли да сачекате.
г) Они би дошли раније.

Пасивне реченице:

а) Задатак је написан.
б) Школа се гради.
в) Прозор је отворен.

Правилно је:

а) Ја бих дошла раније.
б) Ми бисмо вам помогли.
в) Доћи ћу сутра.
г) Не желим да не радим.
д) Враћајући се кући, покисла сам. / Када сам се враћала кући, почела је киша.

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

Речи у српском језику деле се на променљиве и непроменљиве. Променљиве речи мењају свој облик, док непроменљиве речи увек остају у истом облику.

Врста речи	Основна улога	Примери
прилози	одређују место, време, начин, количину или узрок вршења радње	овде, јуче, брзо, много, зато
предлози	означавају односе међу речима и употребљавају се уз зависне падеже	од, до, у, на, са, о, према
везници	повезују речи, синтагме и реченице	и, или, али, јер, ако
речце	исказују став говорника или истичу одређени део исказа	можда, да, не, ли, зар, баш
узвици	изражавају осећања, дозивање или подражавају звукове	јао, ух, хеј, мац-мац, кукуруку

ПРИЛОЗИ

Прилози су непроменљиве речи које најчешће одређују глаголску радњу по месту, времену, начину, количини или узроку. У реченици прилози најчешће имају службу прилошке одредбе.

Подела прилога према значењу

Врста прилога	Питање	Примери
прилози за место	где? куда?	овде, ту, онде, напред, назад, горе, доле, близу, далеко, напољу
прилози за време	када?	данас, јуче, сутра, ноћас, јутрос, вечерас, зими, лети, давно, недавно
прилози за начин	како?	брзо, лепо, занимљиво, пажљиво, ћутке, друкчије, случајно
прилози за количину	колико?	много, мало, доста, довољно, превише, потпуно
прилози за узрок	зашто?	зато, стога, отуда

Заменички прилози

Према начину на који су настали и значењу које имају издвајају се заменички прилози. Они су по облику и значењу слични заменицама.

Значење	Заменички прилози
за место	где, куда, овде, ту, онде, овамо, тамо, онамо, овуда, туда, онуда, негде, некуда, нигде, никуда, свуда, игде, икуда, било где, било куда, где год
за време	када, сад, тада, онда, некада, никада, увек, икада, било када, кад год
за начин	како, овако, тако, онако, некако, никако, свакако, икако, било како, како год
за количину	колико, оволико, толико, онолико, неколико, иколико, било колико, колико год
за узрок	зашто, зато, стога, отуда

Уз које речи могу стајати прилози?

Прилози најчешће стоје уз глаголе, али могу одређивати и придеве, друге прилоге, именице и заменице.

Прилог стоји уз	Пример
глагол	Данас путујем. Брат често чита.
придев	Филм је веома занимљив.
други прилог	Он изузетно добро говори руски.
именицу или заменицу	Имамо много времена. Мало ко је дошао.

Не треба непотребно нагомилавати више прилога истог или сличног значења:

неправилно: Он веома много ради.
правилно: Он много ради. / Он веома напорно ради.

Компарација прилога

Иако су непроменљиве речи, неки прилози могу имати компарацију, односно степене поређења. Најчешће се пореде прилози за начин и количину, а могу се поредити и поједини прилози за место и време: брже, лепше, мање, даље…

Како разликовати прилог од придева?

Придев одређује именицу и слаже се са њом у роду, броју и падежу (одговара на питање КАКАВ), док прилог најчешће одређује глагол и не мења свој облик (одговара на питање КАКО).

Пажљива ученица чита. → пажљива је придев.
Ученица чита пажљиво. → пажљиво је прилог.

Врста речи одређује се на основу њене употребе у реченици, а не само на основу облика.

ПРЕДЛОЗИ

Предлози су непроменљиве речи које заједно са именском речју испред које стоје означавају различите односе међу речима у реченици. Предлози најчешће стоје испред именица, заменица и других именских речи у одређеном падежу.

Падеж	Најчешћи предлози
генитив	од, до, из, с(а), испред, иза, изван, изнад, испод, пре, после, након, усред, око, близу, код, крај, мимо, поред, дуж, између, против, без, због, услед, ради
датив	к(а), према, упркос, насупрот
акузатив	кроз, низ, уз, на, за, у, међу, над, под, пред, о, по
инструментал	с(а), за, под, пред, над, међу
локатив	у, о, на, по, при, према

Због и ради

Предлог због означава узрок, а предлог ради циљ или намеру.

Нисмо отишли због кише. → киша је узрок
Дошли смо ради договора. → договор је циљ
Отишао је лекару због болова. → узрок
Отишао је лекару ради прегледа. → циљ

С и са

Предлог има облике с и са.

Облик са обично се употребљава:

испред речи које почињу гласовима с, ш, з, ж: са сестром, са школом, са Зораном;
испред неких тешких сугласничких група: са мном;
када је потребно олакшати изговор.

У осталим случајевима употребљава се краћи облик:

с другом;
с њим;
с поштовањем.

ВЕЗНИЦИ

Везници су непроменљиве речи које повезују две или више речи, синтагми и реченица и истовремено означавају какав однос постоји међу њима.

Према типу везе коју успостављају, везници се деле на напоредне и зависне.

Напоредни везници

Напоредни везници повезују језичке јединице које су међусобно равноправне: речи, синтагме или независне реченице.

Врста односа	Везници	Пример
саставни	и, па, те, ни, нити	Читао је и записивао.
супротни	а, али, но, него, већ	Учио је, али није одговорио.
раставни	или	Дођи или се јави.
закључни	дакле, зато, стога	Касно је, дакле морамо поћи.
искључни	само, једино, тек	Сви су дошли, само је Марко изостао.

Речи дакле, зато, стога, само, једино, тек у појединим граматичким описима одређују се као везнички прилози или речце. Њихова врста и улога утврђују се у конкретној реченици.

Зависни везници

Зависни везници уводе зависне реченице и повезују их са вишом реченицом. Випе о томе у одељку за 4. разред.

РЕЧЦЕ

Речце или партикуле јесу непроменљиве речи којима се исказује лични став говорника према садржају реченице или се истиче неки њен део.

Подела речца према значењу

Врста речца	Примери	Пример у реченици
за исказивање личног става – модалне	можда, вероватно, ваљда, наравно, заиста, збиља, наиме, управо, уистину, очито, несумњиво, свакако	Вероватно ће доћи.
за потврђивање и одрицање	да, не	Да, слажем се. Не, нећу доћи.
за истицање супротности	међутим, ипак	Било је тешко; ипак, успели смо.
упитне	ли, зар	Долазиш ли? Зар ниси знао?
показне	ево, ето, ено	Ево књиге. Ено аутобуса.
за посебно истицање	баш, бар, чак, и	То је баш важно. Дошао је чак и Марко.
заповедне и подстицајне	нека, хајде	Нека уђе. Хајде да кренемо.
узвична речца	ала	Ала је хладно!
повратна речца	се	Радујем се.

Модалне речи и изрази

Модалне речи показују како говорник процењује истинитост, вероватноћу или пожељност онога што саопштава:

можда – несигурност;
вероватно – велика вероватноћа;
наравно, несумњиво – увереност;
нажалост – неповољна оцена;
срећом – повољна оцена.

Модално значење могу имати и читави изрази:

по мом мишљењу;
без сумње;
на сву срећу;
нажалост;
боље речено.

Када су у реченицу уметнуте као коментар говорника, модалне речи и изрази најчешће се одвајају запетама:

Он ће, вероватно, доћи.
На сву срећу, нико није повређен.
То је, без сумње, најбоље решење.
Са тим смо се, наравно, сви сложили.

УЗВИЦИ

Узвици су непроменљиве речи или скупови гласова којима се изражавају осећања, скреће нечија пажња, дозивају или терају животиње и подражавају различити звукови.

Узвици се разликују од осталих врста речи јер:

не морају имати уобичајену реченичну службу;
њихово значење зависи од контекста и начина изговора;
један узвик може имати вредност целе реченице;
могу бити састављени од необичних гласовних спојева.

Врсте узвика

Врста узвика	Примери
узвици за изражавање осећања	уф, ух, ах, ох, јао, јој, их, ура, авај, куку, пи, хм
узвици за скретање пажње	хало, хеј, ој, хој, пст, но-но
узвици за дозивање и терање животиња	мац-мац, пи-пи, пис, иш, шибе, ћук
узвици који подражавају различите звукове – ономатопејски	кукуруку, мијау, му, ав-ав, бум, трас, шкљоц, крц, бућ

Узвици и интерпункција

Узвици се често одвајају запетом или се иза њих ставља узвичник:

Хеј, Ана, пази куда идеш!
Ух, замало да паднем!
Јао! Заборавио сам књигу.
Пст! Неко долази.

Када се узвик понавља, појединачни делови најчешће се пишу са цртицом:

ав-ав;
мац-мац;
пи-пи;
куц-куц.

КАКО РАЗЛИКОВАТИ НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ?

Иста реч може припадати различитим врстама у зависности од значења и улоге у реченици. Зато није довољно посматрати само њен облик.

Пример	Врста речи	Објашњење
Станујем близу.	прилог	самостално означава место
Станујем близу школе.	предлог	стоји уз именицу у генитиву
Нисмо дошли зато.	прилог	означава узрок
Нисмо дошли зато што је падала киша.	везнички спој	уводи узрочну реченицу
И Ана је дошла.	речца	посебно истиче Ану
Ана и Марко су дошли.	везник	повезује две речи
Он је баш добар.	речца	посебно истиче особину
Дошао је после.	прилог	означава време
Дошао је после часа.	предлог	стоји уз именицу у генитиву
Да, доћи ћу.	речца	служи за потврђивање
Желим да дођем.	везник	уводи зависну реченицу
Хеј, сачекај!	узвик	служи за скретање пажње

Најсигурнији начин одређивања врсте речи јесте да се посматра:

шта реч значи;
уз коју реч стоји;
шта повезује;
какву службу има у реченици.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Непроменљива реч	Основне врсте и особине
прилози	за место, време, начин, количину и узрок; неки имају компарацију
предлози	употребљавају се уз генитив, датив, акузатив, инструментал и локатив
везници	напоредни и зависни
речце	модалне, потврдне и одричне, упитне, показне, речце за истицање, заповедне, узвичне и повратна речца
узвици	за осећања, скретање пажње, дозивање и терање животиња и подражавање звукова

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

1. Одреди врсту непроменљивих речи

Јуче смо се вратили са путовања.
Стајали смо испред школе.
Ана и Милица припремају презентацију.
Можда ће сутра бити лепше време.
Јао, заборавила сам свеску!
Марко говори веома тихо.
Остали смо код куће јер је падала киша.
Ево књиге коју си тражио.
Деца се играју напољу.
Хеј, сачекај ме!

2. Разврстај прилоге према значењу

Следеће прилоге разврстај на прилоге за место, време, начин, количину и узрок: овде, јуче, пажљиво, много, зато, далеко, ускоро, ћутке, мало, отуда, напред, зими, брзо, довољно

За место	За време	За начин	За количину	За узрок

3. Препознај прилог и придев

Одреди да ли је истакнута реч прилог или придев.

Ученица је пажљива.
Ученица пажљиво чита.
Дете је весело.
Дете се весело игра.
То је брз воз.
Воз се брзо кретао.

4. Одреди падеж уз предлог

Одреди у ком падежу се налази истакнута предлошко-падежна конструкција.

Враћамо се из школе.
Пришао је према прозору.
Ставио је књигу на сто.
Књига је на столу.
Разговарам са пријатељем.
Говорили смо о представи.
Играли су се испред куће.
Крећем ка школи.

5. Употреби предлоге због и ради

Допуни реченице предлозима због или ради.

Нисмо отпутовали ______ невремена.
Дошли смо ______ договора.
Ученик је изостао ______ болести.
Свакодневно вежба ______ побољшања кондиције.
Утакмица је отказана ______ кише.
Отишла је у библиотеку ______ прикупљања литературе.

6. Одреди врсту напоредног односа

Одреди да ли је однос међу напоредним реченицама саставни, супротни, раставни, закључни или искључни.

Ушла је у собу и отворила прозор.
Много је учио, али није био задовољан резултатом.
Пожури или ћеш закаснити.
Сви су стигли, само је Марко изостао.
Облаци су се надвили, дакле ускоро ће пасти киша.
Није се јавио нити је послао поруку.

7. Одреди врсту речце

Одреди којој врсти припада истакнута речца.

Можда ће сутра падати киша.
Да, завршио сам задатак.
Не, нисам заборавио.
Долазиш ли сутра?
Зар ме ниси чуо?
Ево твог телефона.
То је баш занимљиво.
Дошао је чак и Марко.
Нека уђе следећи ученик.
Ала је леп овај крај!

8. Одреди врсту истакнуте речи према њеној улози

Станујем близу.
Станујем близу школе.
И Ана је дошла.
Ана и Марко су дошли.
Нисмо дошли зато.
Нисмо дошли зато што је падала киша.
Да, доћи ћу.
Желим да дођем.
Дошао је после.
Дошао је после часа.

Прикажи решење

1. Одреди врсту непроменљивих речи

јуче – прилог за време
испред – предлог
и – везник
можда – речца
јао – узвик
веома – прилог за количину, у служби интензификатора
јер – везник
ево – показна речца
напољу – прилог за место
хеј – узвик

2. Разврстај прилоге према значењу

За место	За време	За начин	За количину	За узрок
овде, далеко, напред	јуче, ускоро, зими	пажљиво, ћутке, брзо	много, мало, довољно	зато, отуда

3. Препознај прилог и придев

пажљива – придев
пажљиво – прилог
весело – придев
весело – прилог
брз – придев
брзо – прилог

4. Одреди падеж уз предлог

из школе – генитив
према прозору – датив
на сто – акузатив
на столу – локатив
са пријатељем – инструментал
о представи – локатив
испред куће – генитив
ка школи – датив

5. Употреби предлоге због и ради

због невремена
ради договора
због болести
ради побољшања кондиције
због кише
ради прикупљања литературе

6. Одреди врсту напоредног односа

саставни
супротни
раставни
искључни
закључни
саставни

7. Одреди врсту речце

можда – модална речца
да – речца за потврђивање
не – речца за одрицање
ли – упитна речца
зар – упитна речца
ево – показна речца
баш – речца за посебно истицање
чак – речца за посебно истицање
нека – заповедна речца
ала – узвична речца

8. Одреди врсту истакнуте речи према њеној улози

близу – прилог
близу школе – предлог
и – речца за истицање
и – везник
зато – прилог за узрок
зато што – везнички спој
да – речца за потврђивање
да – зависни везник
после – прилог за време
после – предлог уз генитив