ГРАМАТИКА – III РАЗРЕД

Градиво граматике у трећем разреду обухвата проучавање начина на које настају нове речи, њиховог значења и употребе, као и синтаксички систем српског језика. Посебна пажња посвећена је структури и творби речи, лексичком систему српског језика, синтаксичким јединицама и различитим врстама синтаксичких конструкција.

ОБЛАСТИ КОЈЕ СЕ ОБРАЂУЈУ

• Творба речи
• Лексикологија
• Синтакса – синтаксичке јединице
• Синтакса – синтаксичке конструкције

Свака област садржи јасна објашњења основних појмова, прегледне примере и табеле, систематизацију градива, као и проверу знања са решењима.

ТВОРБА РЕЧИ

Морфологија као део науке о језику, с једне стране, проучава врсте речи и њихове облике, а с друге стране начине на које настају нове речи. Део морфологије који се бави начинима на које се речи граде назива се творба речи.

Просте речи и творенице

Просте (немотивисане) речи нису настале творбом од других речи у савременом српском језику: нов, вода, син, хлеб, брат.

Творенице (мотивисане речи) настале су творбом од других речи: новине, воденица, подножје, ђачки, побратимити се.

При утврђивању творбене везе није довољно да се делови двеју речи само гласовно подударају. Неопходно је да међу речима постоји и значењска повезаност. Зато речи нов и новембар нису у творбеној вези.

Породица речи и корен речи

Речи које имају заједнички део и чија су значења повезана чине породицу речи: нов, новине, новинар, новост, обновити…

Најмањи заједнички део речи из исте породице, који носи њихово основно лексичко значење, назива се корен речи.

У наведеној породици речи корен је нов-.

Корен речи може се јавити у различитим гласовним облицима услед гласовних промена:

• рука, ручица, ручни;
• нога, ножица, ножни;
• књига, књижица, књижевни.

Речи могу имати исти или сличан гласовни састав, а да не припадају истој породици речи, јер им значења нису повезана. На пример, речи лук у значењу поврћа, лук као оружје и лук као део грађевине не припадају истој породици речи.

Творбена основа

Творбена основа је део речи од којег непосредно настаје нова реч. Одређујемо је тако што проналазимо реч од које је твореница настала.

Примери:

• новина ← нов: творбена основа је нов-;
• новинар ← новине: творбена основа је новин-;
• цветни ← цвет: творбена основа је цвет-;
• воденица ← воден: творбена основа је воден-.

Творбена основа не мора бити једнака корену речи. У речи новинар корен је нов-, док је творбена основа новин-, јер је реч новинар непосредно настала од именице новине.

Творбени елементи

Префикс се додаје испред творбене основе: писати → преписати; срећан → несрећан; градити → изградити.

Суфикс се додаје иза творбене основе: млад → младић; трговати → трговац; цвет → цветни.

Спојни вокал повезује две творбене основе. Најчешће се јавља спојни вокал -о-, а знатно ређе -е-: брод- + -о- + власник → бродовласник; југ- + -о- + исток → југоисток;

Начини творбе

1. ИЗВОЂЕЊЕ (СУФИКСАЦИЈА)

Извођење или суфиксација јесте начин творбе при којем се на творбену основу додаје суфикс.

творбена основа + суфикс → изведеница

Примери:

• тргов- + -ац → трговац;
• млад- + -ић → младић;
• цвет- + -ни → цветни;
• правд- + -ив → правдив;
• пис- + -ац → писац.

Речи настале извођењем називају се изведенице.

Извођење је најчешћи начин творбе речи у српском језику. Творбена основа може потицати од различитих врста речи:

• од именице: хлеб → хлебар;
• од придева: млад → младић;
• од глагола: предавати → предавач;
• од прилога: овде → овдашњи.

На споју творбене основе и суфикса могу настати гласовне промене: стан + -бени → стамбени; јунак + -ина → јуначина;

Чести суфикси за извођење именица: -ац, -лац, -ач, -тељ, -ар, -ник, -аш, -џија, -иста, -ица, -ка, -иња, -иште, -арница, -оница, -ост, -ота, -ина, -ић, -ица, -це, -ак, -ина, -етина, -урина…

Чести суфикси за грађење придева -ски, -ов/-ев, -ин, -ан/ен, -аст, -ив, -љив, -овит…

Чести суфикси за грађење глагола јесу: -а-, -и-, -ова-, -иса-, -ира-, -ну-, -ива-…

СУФИКСОИДИ

Суфиксоиди су морфеме најчешће грчког или латинског порекла које се додају на крај творенице. За разлику од обичних суфикса, имају препознатљивије и самосталније значење.

Суфиксоид	Значење	Примери
-лог	стручњак за одређену област	психолог, филолог, етимолог
-фил	љубитељ нечега	библиофил
-фобија	страх или одбојност	клаустрофобија, хидрофобија
-граф	онај који пише или уређај за бележење	биограф, телеграф
-метар	мерни уређај	барометар, термометар
-скоп	инструмент за посматрање	микроскоп, телескоп
-тека	збирка или место чувања	библиотека, дискотека

2. СЛАГАЊЕ (КОМПОЗИЦИЈА)

Слагање или композиција јесте начин творбе при којем се од двеју речи, односно двеју творбених основа, добија нова реч.

а) просто срастање без спојног вокала

творбена основа + творбена основа → сложеница

Примери:

• Бео + град → Београд;
• рођен + дан → рођендан;
• буба + мара → бубамара;
• дан + губити → дангубити;
• тако + звани → такозвани.

б) срастање са спојним вокалом

творбена основа + спојни вокал о или е + творбена основа → сложеница

Примери:

• роман- + -о- + писац → романописац;
• брод- + -о- + власник → бродовласник;
• југ- + -о- + исток → југоисток;
• вод- + -о- + пад → водопад;
• земљ- + -о- + радник → земљорадник;
• краљ- + -е- + убица → краљеубица.

Речи настале слагањем називају се сложенице.

Није свака реч у којој препознајемо делове двеју речи сложеница. Придев београдски није настао слагањем, већ извођењем од именице Београд: Београд + -ски → београдски.

ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ

Када две речи чине јединствен појам, а свака од њих задржава свој акценат, пишу се са цртицом и називају се полусложенице.

Примери: ремек-дело; спомен-плоча; сахат-кула; веш-машина; шоу-програм; мини-голф; моравско-вардарски.

Код полусложеница први део најчешће се не мења по падежима, док се други део мења: ремек-дело – ремек-дела – ремек-делу.

3. ПРЕФИКСАЦИЈА

Префиксација је начин творбе при којем се испред целе речи додаје префикс и тако настаје нова реч.

префикс + цела реч → нова реч

Примери:

• у- + радити → урадити;
• пре- + писати → преписати;
• на- + градити → наградити;
• не- + срећан → несрећан;
• без- + укусан → безукусан;
• пра- + шума → прашума.

Најчешћи префикси су:

до-, из-, на-, над-, не-, о-, об-, од-, по-, под-, пра-, пре-, пред-, при-, про-, раз-, с-, са-, у-, уз-, за-.

ПРЕФИКСОИДИ

Префиксоиди су морфеме најчешће грчког и латинског порекла које се додају на почетак творенице. За разлику од префикса, имају препознатљивије и самосталније значење.

Префиксоид	Примери
аеро-	аеродром, аерозагађење, аеронаутика
ауто-	аутобиографија, аутопортрет
макро-	макроекономија, макропроцесор
микро-	микроскоп, микрофилм, микроклима
гео-	географија, геологија, геоцентар
електро-	електромагнетни, електромотор
етно-	етнологија, етнографија
фото-	фотографија, фотокопија, фотосинтеза
хидро-	хидроцентрала, хидросфера
био-	биологија, биографија

ИНФИКСИ

Инфикси су морфеме које се умећу унутар речи, најчешће између основе и наставка за облик и не утичу на стварање нових речи.

У српском језику најчешће се издвајају:

• -ов-/-ев- у множини једносложних именица: град – градови, крај – крајеви;
• -н- и -т- у појединим облицима именица: име – имена, теле – телета;
• -о-/-е- као спојни вокал: бродовласник

4. КОМБИНОВАНА ТВОРБА

Комбинована творба је начин грађења при којем нова реч настаје истовременом применом два творбена поступка:

• префиксације и извођења;
• слагања и извођења.

ПРЕФИКСАЦИЈА И ИЗВОЂЕЊЕ: префикс + творбена основа + суфикс

Примери:

• под- + кров- + -је → поткровље;
• над- + лакат- + -ица → надлактица;
• до- + врат- + -ак → довратак;
• су- + народ- + -ник → сународник;
• без- + душ- + -ан → бездушан;
• по- + недељ- + -ак → понедељак.

Именица понедељак настала је комбинованом творбом јер су на основу недељ- истовремено додати префикс по- и суфикс -ак. Не постоје речи недељак и понедеља, па се њен настанак не може објаснити само једним творбеним поступком.

СЛАГАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ: творбена основа + спојни вокал + творбена основа + суфикс

Примери:

• коњ- + -о- + крад- + -ица → коњокрадица;
• пун- + -о- + глав- + -ац → пуноглавац;
• млад- + -о- + жен- + -ја → младожења;
• биљ- + -о- + јед- + -Ø → биљојед;
• правд- + -о- + љуб- + -ив → правдољубив;
• добр- + -о- + ћуд- + -ан → доброћудан;
• слог- + -о- + твор- + -ан → слоготворан;
• плав- + -о- + кос- + -Ø → плавокос.

Знак Ø означава нулти суфикс, односно суфикс који није гласовно изражен.

КАКО ПРЕПОЗНАТИ КОМБИНОВАНУ ТВОРБУ

Није свака реч у којој препознајемо и префикс и суфикс настала комбинованом творбом. Потребно је утврдити да ли је реч настала у једном кораку или постепено.

• уредан → неуредан — префиксација;
• школа → школски → предшколски — најпре извођење, затим префиксација;
• напред → напредан — извођење;

Код комбиноване творбе не постоји самостална реч која би представљала међукорак.

ТВОРБА ПРЕТВАРАЊЕМ

Творба претварањем јесте начин творбе при којем једна врста речи прелази у другу без промене облика.

Примери:

• млада девојка → млада (невеста);
• енглеска земља → Енглеска;

Облик речи остаје исти, али се мењају њено значење, граматичке особине и служба у реченици.

Када придев или нека друга реч добије особине именице, говоримо о поименичавању.

Примери:

• женска имена: Драга, Лепа, Дивна;
• мушки надимци: Стари, Брзи, Бели, Црни;
• имена држава и покрајина: Француска, Грчка, Немачка, Финска, Рашка, Бачка;
• заједничке именице: млада, права, крива, добро, зло, слатко, дежурни.

ПОПРИДЕВЉАВАЊЕ

Када глаголски облик добије особине придева, говоримо о попридевљавању.

Примери:

• висећи мост; летећи тањир; умирујући глас; бивши ђак, зрели плод, покошена трава.

ПРЕТВАРАЊЕ У ПРЕДЛОГЕ

Претварањем именица могу настати предлози или предлошки изрази: усред града; крај мене; чело стола; дуж пута; место мене;

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Појам	Објашњење	Пример
Просте речи	Нису настале творбом од других речи	нов, вода, син
Творенице	Настале су творбом од других речи	новине, водени, ђачки
Породица речи	Речи са заједничким кореном и повезаним значењем	нов, новине, новинар
Корен речи	Најмањи заједнички део сродних речи	нов-
Творбена основа	Део речи од којег непосредно настаје нова реч	новин- у речи новинар
Префикс	Творбени афикс испред основе	не-срећан
Суфикс	Творбени афикс иза основе	млад-ић
Спојни вокал	Вокал који повезује две основе	вод-о-пад
Нулти суфикс	Суфикс који није гласовно изражен	биљ-о-јед-Ø

Начин творбе	Како настаје реч	Примери
Извођење	На творбену основу додаје се суфикс	трговац, цветни
Слагање	Спајају се две речи или две основе	Београд, водопад
Префиксација	Испред целе речи додаје се префикс	несрећан, преписати
Комбинована творба	Истовремено се примењују два поступка	понедељак, коњокрадица
Претварање	Једна врста речи прелази у другу без промене облика	млада, Енглеска

ПРОВЕРА ЗНАЊА

1. Разврстај наведене речи на просте речи и творенице:

вода, воденица, син, новинар, хлеб, хлебар, нога, подножје.

2. Издвој реч која не припада датој породици речи:

а) књига, књижица, књижевни, књижара, књижити;
б) град, градић, градски, градити, суграђанин;
в) нов, новине, новинар, новембар, новост.

3. Одреди корен у следећим породицама речи:

а) писати, писац, преписати, писмо;
б) рука, ручица, ручни;
в) млад, младић, младост, подмладити.

4. Одреди творбену основу и суфикс:

а) трговац; б) младић; в) цветни; г) учитељица; д) сеоски.

5. Одреди начин творбе:

а) водопад; б) несрећан; в) трговац; г) понедељак; д) млада у значењу невесте; ђ) рођендан; е) коњокрадица.

6. Растави сложенице на творбене основе и издвој спојни вокал:

а) југозапад; б) бродовласник; в) земљорадник; г) краљеубица; д) водопад.

7. Разврстај речи на сложенице и полусложенице:

ремек-дело, водопад, спомен-плоча, рођендан, црно-бели, југоисток, радио-репортер, бубамара.

8. Одреди начин творбе:

а) преписати; б) прашума; в) безукусан; г) надлактица; д) плавокос.

9. Објасни зашто је именица понедељак настала комбинованом творбом.

10. Одреди врсту претварања:

а) Млада је ушла у салу.
б) Посетили смо Енглеску.
в) Прешли смо преко висећег моста.
г) Дежурни је обрисао таблу.
д) Седи крај мене.

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1.

Просте речи: вода, син, хлеб, нога.

Творенице: воденица, новинар, хлебар, подножје.

2.

а) књижити;
б) градити;
в) новембар.

3.

а) пис-;
б) рук-/руч-;
в) млад-.

4.

а) тргов- + -ац;
б) млад- + -ић;
в) цвет- + -ни;
г) учитељ- + -ица;
д) сел- + -ски.

5.

а) водопад — слагање;
б) несрећан — префиксација;
в) трговац — извођење;
г) понедељак — комбинована творба;
д) млада — претварање, поименичавање;
ђ) рођендан — слагање, просто срастање;
е) коњокрадица — комбинована творба.

6.

а) југ- + -о- + запад;
б) брод- + -о- + власник;
в) земљ- + -о- + радник;
г) краљ- + -е- + убица;
д) вод- + -о- + пад.

7.

Сложенице: водопад, рођендан, југоисток, бубамара.

Полусложенице: ремек-дело, спомен-плоча, црно-бели, радио-репортер.

8.

а) пре- + писати → преписати — префиксација;
б) пра- + шума → прашума — префиксација;
в) без- + укусан → безукусан — префиксација;
г) над- + лакат- + -ица → надлактица — комбинована творба;
д) плав- + -о- + кос- + -Ø → плавокос — комбинована творба.

9.

Именица понедељак настала је истовременим додавањем префикса по- и суфикса -ак на основу недељ-. Не постоје речи недељак и понедеља, па се њен настанак не може објаснити само префиксацијом или само извођењем.

10.

а) поименичавање придева;
б) поименичавање придева;
в) попридевљавање глаголског облика;
г) поименичавање придева;
д) претварање именице у предлог.

ЛЕКСИКОЛОГИЈА

Лексикологија је област науке о језику која проучава речи једног језика, њихово значење, порекло, употребу и међусобне односе. Све речи једног језика чине његову лексику.

Лексема је основна јединица лексичког система – реч посматрана као носилац значења. Једна лексема може се јавити у различитим граматичким облицима: књига, књиге, књизи, књигом… Сви ови облици припадају истој лексеми КЊИГА.

Лексика није непроменљива. Неке речи временом престају да се употребљавају, настају нове речи, а постојеће речи могу добијати нова значења.

Речи могу имати:

• основно (примарно) значење;
• секундарно (пренесено) значење.

Пример:

крило птице – основно значење
крило авиона – секундарно значење

Пренесено значење настаје када се назив једног појма пренесе на други појам на основу одређене везе међу њима.

МОНОСЕМИЈА И ПОЛИСЕМИЈА

Према броју значења, речи могу бити моносемичне и полисемичне.

Моносемија (једнозначност) је појава да реч има само једно значење. Једнозначне су најчешће речи које припадају стручној и научној терминологији.

Примери: кисеоник, фотосинтеза, морфема.

Полисемија (вишезначност) је појава да једна реч има више међусобно повезаних значења – основно и једно или више секундарних значења.

Најважнији начини преношења значења су:

1. метафора;
2. метонимија;
3. синегдоха.

МЕТАФОРА

Метафора је преношење имена једног појма на други на основу сличности међу њима. Сличност може бити у изгледу, облику, боји, положају, функцији или некој другој особини.

Примери:

• крило птице → крило авиона;
• глава човека → глава ексера;
• зуб човека → зуб тестере;
• нога човека → нога стола.

Метафора је веома честа и у свакодневном говору и у књижевности. Израз камено срце не означава срце направљено од камена, већ упућује на неосетљивост и недостатак саосећања.

МЕТОНИМИЈА

Метонимија је преношење имена једног појма на други на основу стварне, логичке повезаности међу њима. За разлику од метафоре, код метонимије није пресудна сличност већ повезаност појмова.

Примери:

Читам Андрића.
→ Читам Андрићево дело.

Цела школа је изашла у двориште.
→ Ученици и запослени у школи изашли су у двориште.

Град спава.
→ Становници града спавају.

Метонимијом, дакле, име аутора може означавати његово дело, назив установе људе који јој припадају, назив места његове становнике и сл.

СИНЕГДОХА

Синегдоха је врста преношења значења заснована на односу дела и целине. Најчешће се део употребљава уместо целине или целина уместо дела.

Примери:

Имам кров над главом.
→ Кров као део куће означава кућу, односно дом.

Није било живе душе.
→ Душа означава човека.

ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧИМА ПРЕМА ЗНАЧЕЊУ

СИНОНИМИ

Синоними су речи различитог гласовног састава које имају исто или блиско значење.

Примери:

• рећи – казати;
• кућа – дом;
• почети – започети;
• паметан – мудар.

Синоними најчешће нису потпуно заменљиви у сваком контексту. На пример, речи кућа и дом имају блиско значење, али реч дом може имати и додатно емоционално значење – место припадања, породице и блискости.

Синоними могу бити апсолутни (када се две речи подударају у свим значењима (водоник и хидроген) и парцијални (када се две речи подударају само у неким значењима).

АНТОНИМИ

Антоними су речи супротног значења.

Према томе како се остварује супротност значења, разликујемо праве и неправе антониме.

1. Прави антоними су речи код којих су основна значења супротстављена: топао – хладан, млад – стар, црн – бео
   
2. Неправи антоними су речи код којих се супротност не јавља у основном значењу, већ се секундарна (пренесена) значења једне речи супротстављају секундарним значењима друге речи.

Пример:

Море је јуче било тихо, а данас је немирно.

Речи тихо и немирно у овом контексту имају супротна значења.

Према томе да ли имају исти или различит корен, антоними могу бити:

1. Једнокоренски антоними

Једнокоренски антоними имају исти корен, а супротно значење најчешће се добија помоћу префикса не-: правда – неправда, спокојан – неспокојан, погодан – непогодан, користан – некористан, љубазан – нељубазан…

Важно је знати да није свака реч са префиксом не- антоним друге речи: воља – невоља, време – невреме, када – некада…

2. Разнокоренски антоними

Разнокоренски антоними имају различите корене: брз – спор, тих – гласан, дубок – плитак, истина – лаж, рат – мир…

ХОМОНИМИ

Хомоними су речи које имају исти гласовни склоп, а различито значење, при чему између њихових значења не постоји никаква веза.

Хомониме треба разликовати од полисемије (вишезначности).

• Код хомонима значења нису ни у каквој вези.
• Код полисемије једна реч има више међусобно повезаних значења.

1. Прави хомоними

Прави хомоними припадају истој врсти речи и исто се изговарају и пишу, али имају различита значења.

Примери:

бор¹ – хемијски елемент
бор² – врста зимзеленог дрвета

мина¹ – експлозивна направа
мина² – уложак за оловку

парни¹ – који се односи на пару
парни² – који је дељив са два

У речницима се прави хомоними обележавају бројевима уз реч: бор¹, бор².

То показује да су у питању различите речи које случајно имају исти гласовни склоп, а не различита значења једне исте речи.

2. Неправи хомоними могу бити хомоформи и хомографи.

Хомоформи су речи које се по гласовном склопу подударају само у неким граматичким облицима.

Примери:

број – именица (број ученика)
број! – глагол (број до десет!)

бити – глагол (ја будем)
бити – глагол (ја бијем)

Хомографи су речи које се исто пишу, али се различито изговарају, односно разликују се по акценту.

Примери:

грȁд – веће насељено место
грȃд – смрзнуте капи кише

пòплавити – излити се преко обале
поплáвити – учинити плавим

ХИПЕРОНИМИ И ХИПОНИМИ

Однос између речи може бити заснован и на односу општег и ужег појма.

Хипероним је реч ширег, општијег значења.

Хипоним је реч ужег, конкретнијег значења која је обухваћена значењем хиперонима.

Примери:

• цвет → ружа, лала, љубичица;
• воће → јабука, крушка, шљива;
• птица → врабац, голуб, орао;
• намештај → сто, столица, ормар.

Тако је цвет хипероним у односу на ружу, док је ружа хипоним у односу на цвет.

ЛЕКСИКА ПРЕМА ПОРЕКЛУ

Према пореклу, речи српског језика могу бити домаће речи и речи страног порекла (позајмљенице).

Домаћој лексици припадају речи наслеђене из старијих језичких периода, као и речи настале у српском језику. Многе основне речи припадају најстаријем словенском слоју: вода, земља, рука, глава, мајка, брат, дан, ноћ

Према пореклу разликујемо, између осталих:

• грцизме – речи грчког порекла: икона, анђео…
• латинизме – речи латинског порекла: директор, професор…
• турцизме – речи турског порекла: јастук, кафана, чарапа…
• германизме – речи немачког порекла: шраф, штрудла;
• галицизме – речи француског порекла: парфем, шофер;
• англицизме – речи енглеског порекла: фудбал, интернет.

Порекло неке речи понекад је сложено: реч је могла у српски језик стићи посредством другог језика. Њено порекло најпоузданије се утврђује помоћу етимолошких речника.

ТЕРМИНИ

Термини су речи и изрази који прецизно означавају појмове из одређене научне, стручне или уметничке области. Они су једнозначни и прецизни.

Примери:

• језик: фонема, морфема, синтагма;
• књижевност: епитет, сонет, приповедач;
• математика: једначина, разломак;
• биологија: ћелија, фотосинтеза.

ДИЈАЛЕКТИЗМИ

Дијалектизми су речи и облици карактеристични за одређени дијалекат, а не за стандардни језик у целини. У књижевним делима писци их могу употребљавати ради дочаравања средине, говора ликова и њиховог порекла.

РЕГИОНАЛИЗМИ

Регионализми су речи чија је употреба карактеристична за одређену географску област. Њихова употреба може бити шира од једног локалног говора, али није једнако распрострањена на целој језичкој територији.

ЖАРГОНИЗМИ

Жаргонизми су речи и изрази карактеристични за одређене друштвене, професионалне, узрасне или интересне групе. Посебно су чести у говору младих. Жаргон се брзо мења: неке речи нестају, а нове непрестано настају.

ВУЛГАРИЗМИ

Вулгаризми су грубе и непристојне речи и изрази. Не припадају неутралном стандардном изражавању и њихова употреба зависи од комуникативне ситуације.

ЛЕКСИКА ПРЕМА ВРЕМЕНУ УПОТРЕБЕ

Језик се непрестано мења. Зато неке речи застаревају, док друге тек настају.

АРХАИЗМИ

Архаизми су застареле речи или застарела значења речи која су у савременом језику замењена новијим. Код архаизма појам и даље постоји, али је његов некадашњи назив застарео.

ИСТОРИЗМИ

Историзми су речи које означавају предмете, установе, звања, друштвене односе и појаве карактеристичне за прошлост. То могу бити називи старих титула, служби, оружја, друштвених установа и слично.

ВАЖНО!

Архаизам → појам постоји, али је његов стари назив застарео.

Историзам → реч означава предмет или појаву карактеристичну за неко прошло време.

НЕОЛОГИЗМИ

Неологизми су нове речи, нови изрази или нова значења постојећих речи. Настају зато што се појављују нови предмети, технологије, занимања, појаве и начини живота. Неки неологизми временом постану сасвим уобичајен део језика, док други брзо нестану.

НАЈВАЖНИЈЕ ВРСТЕ РЕЧНИКА

Речник стандардног језика – објашњава значење и употребу речи стандардног језика.

Правописни речник – показује како се речи правилно пишу.

Етимолошки речник – објашњава порекло речи и њихов историјски развој.

Речник страних речи и израза – објашњава значење речи и израза страног порекла.

Дијалекатски речник – бележи речи одређеног дијалекта или говора.

Терминолошки речник – садржи термине одређене научне или стручне области.

Двојезични и вишејезични речници – дају одговарајуће речи и изразе на другом језику или другим језицима.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Појам	Шта означава	Пример
Полисемија	Једна реч има више међусобно повезаних значења.	лист биљке – лист папира
Метафора	Преношење значења на основу сличности.	крило птице – крило авиона
Метонимија	Преношење значења на основу стварне повезаности појмова.	Читам Андрића.
Синегдоха	Преношење значења на основу односа дела и целине.	кров над главом
Синоними	Речи истог или блиског значења.	рећи – казати
Антоними	Речи супротног значења.	велики – мали
Хомоними	Речи истог гласовног облика, али различитих и неповезаних значења.	лук (оружје) – лук (поврће)
Хипероним	Реч ширег значења.	воће
Хипоним	Реч ужег значења.	јабука
Пароними	Речи сличног гласовног састава, али различитог значења.	ефектан – ефикасан
Архаизми	Застареле речи или значења за појмове који и даље постоје.	полза, дажд, позорје
Историзми	Речи које означавају предмете и појаве карактеристичне за прошлост.	дијак, кмет, талир
Неологизми	Нове речи, изрази или нова значења постојећих речи.
Термини	Стручни називи одређене области.	фонема, азот
Дијалектизми	Речи и облици карактеристични за одређени дијалекат.	лебац, ћу дођем
Жаргонизми	Речи и изрази карактеристични за одређене друштвене групе.	зезати се, смарати, вајб, смеш

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

1. Одреди начин преношења значења у следећим примерима.

а) Камено срце.
б) Прочитах Његоша.
в) Имамо кров над главом.
г) Цела школа је изашла у двориште.

2. Одреди да ли је у примерима реч о полисемији или хомонимији.

а) лист биљке – лист папира
б) лук (оружје) – лук (поврће)
в) глава човека – глава ексера
г) бор (дрво) – бор (хемијски елемент)

3. Пронађи синониме у сваком низу.

а) кућа – дом – зграда
б) почети – започети – завршити
в) леп – ружан – згодан
г) говорити – казати – ћутати – рећи

4. Напиши антониме датих речи.

а) висок
б) млад
в) ући
г) добар
д) брз

5. Објасни различита значења хомонима.

а) лук
б) сто
в) бор

6. Наведи хипероним у сваком низу.

а) јабука, крушка, шљива
б) ружа, лала, љубичица
в) сто, столица, ормар
г) врабац, голуб, орао

7. Одреди шта је хипероним, а шта хипоним.

а) животиња – пас
б) одећа – кошуља
в) цвет – ружа
г) воће – јабука

8. Одреди којој групи припадају описане речи.

а) Речи које означавају предмете и појаве карактеристичне за прошла времена.
б) Застареле речи за појмове који и данас постоје.
в) Новонастале речи.
г) Речи карактеристичне за одређену научну или стручну област.
д) Речи карактеристичне за говор одређених друштвених група.

9. Повежи врсту речника са податком који у њему тражимо.

1. етимолошки речник
2. правописни речник
3. речник страних речи
4. терминолошки речник

а) правилно писање речи
б) порекло речи
в) значење стручних назива
г) значење речи страног порекла

10. Заокружи тачан одговор.

Полисемија је:

а) постојање речи супротног значења;
б) појава да једна реч има више међусобно повезаних значења;
в) појава да речи истог облика имају неповезана значења.

Метонимија се заснива на:

а) сличности;
б) супротности;
в) стварној повезаности појмова.

Синегдоха се заснива на:

а) односу дела и целине;
б) супротности значења;
в) сличности гласовног састава.

11. Објасни разлику између полисемије и хомонимије.

12. Објасни разлику између метафоре и метонимије.

13. Објасни разлику између архаизама и историзама.

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1.

а) метафора
б) метонимија
в) синегдоха
г) метонимија

2.

а) полисемија
б) хомонимија
в) полисемија
г) хомонимија

3.

а) кућа – дом
б) почети – започети
в) леп – згодан
г) говорити – казати – рећи

4.

а) висок – низак
б) млад – стар
в) ући – изаћи
г) добар – лош
д) брз – спор

5.

лук – поврће; оружје за одапињање стрела
сто – број 100; комад намештаја
бор – зимзелено дрво; хемијски елемент

6.

а) воће
б) цвет
в) намештај
г) птица

7.

а) животиња – хипероним; пас – хипоним
б) одећа – хипероним; кошуља – хипоним
в) цвет – хипероним; ружа – хипоним
г) воће – хипероним; јабука – хипоним

8.

а) историзми
б) архаизми
в) неологизми
г) термини
д) жаргонизми

9.

1 – б
2 – а
3 – г
4 – в

10.

Полисемија – б)
Метонимија – в)
Синегдоха – а)

11.

Код полисемије једна реч има више међусобно повезаних значења, док код хомонимије речи имају исти гласовни облик, али су њихова значења међусобно неповезана.

12.

Метафора се заснива на сличности међу појмовима, а метонимија на њиховој стварној, логичкој повезаности.

13.

Архаизми су застареле речи или значења за појмове који и даље постоје, док историзми означавају предмете, установе, звања и појаве карактеристичне за прошла времена.

ФРАЗЕОЛОГИЗМИ И ФРАЗЕОЛОГИЈА

Фразеологизам (фразем, фраза) јесте устаљен скуп од двеју или више речи које заједно добијају јединствено, ново значење.

Примери:

држати језик за зубима = ћутати
медвеђа услуга = услуга која некоме нанесе више штете него користи
Ахилова пета = слаба тачка

Научна дисциплина која проучава фразеологизме назива се фразеологија и део је лексикологије у ширем смислу.

Пирова победа = победа постигнута уз огромне губитке
Пандорина кутија = извор многих невоља
између Сциле и Харибде = између две опасности
прећи Рубикон = донети коначну и неопозиву одлуку

ПРОВЕРИ НАУЧЕНО

1. Шта је фразеологизам?

2. Наведи три основне особине фразеологизама.

3. Објасни значење израза:
а) држати језик за зубима
б) Ахилова пета
в) доливати уље на ватру
г) прећи Рубикон

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1. Фразеологизам је устаљен скуп од двеју или више речи које заједно имају јединствено, ново значење.

2. Састоји се од најмање две речи, има јединствено значење и устаљен облик.

3.
а) ћутати
б) слаба тачка
в) погоршавати ситуацију
г) донети коначну и неопозиву одлуку

СИНТАКСА – СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ

Синтакса је део граматике који проучава односе међу речима у реченици, синтаксичке јединице и правила њиховог повезивања.

Основне синтаксичке јединице су:

• комуникативна реченица
• предикатска реченица
• синтагма
• реч

КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА

Комуникативна реченица је синтаксичка јединица којом се преноси целовита порука. У говору се препознаје по посебној интонацији, а у писању по томе што почиње великим словом и завршава се одговарајућим интерпункцијским знаком (тачком, упитником или узвичником).

Пример:

Марко чита књигу.

Ова реченица преноси потпуну поруку и зато представља комуникативну реченицу. Једна комуникативна реченица може садржати једну или више предикатских реченица.

Марко чита.

→ једна комуникативна реченица
→ једна предикатска реченица

Марко чита књигу док Ана пише домаћи задатак.

→ једна комуникативна реченица
→ две предикатске реченице:

1. Марко чита књигу
2. док Ана пише домаћи задатак

ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА

Предикатска реченица је синтаксичка јединица образована око предиката, односно глагола у личном глаголском облику.

Према односу према другим предикатским реченицама, предикатске реченице могу бити:

• независне
• зависне

Независна предикатска реченица може да стоји самостално и да пренесе целовиту поруку.

Зависна предикатска реченица не употребљава се самостално, већ је део више реченице и зависна је од друге предикатске реченице.

РЕЧ КАО СИНТАКСИЧКА ЈЕДИНИЦА

Речи су најмање синтаксичке јединице које се међусобно повезују и граде веће синтаксичке целине. Када реч посматрамо као синтаксичку јединицу, говоримо о морфосинтаксичкој речи.

Морфосинтаксичка реч јесте реч одређене врсте употребљена у одређеном граматичком облику и са одређеном функцијом у реченици.

На пример:

Ученици читају занимљиву књигу.

Реч ученици је именица употребљена у номинативу множине, а у реченици има одређену синтаксичку функцију.

Према улози у синтаксичким конструкцијама, речи можемо поделити на конституентске и помоћне речи.

1. Конституентске речи могу самостално бити чланови синтаксичких конструкција или представљати њихове главне или зависне чланове. То су речи које имају сопствено лексичко значење, као што су именице, придеви, бројеви, заменице, глаголи и прилози.
2. Помоћне речи служе за повезивање конституентских речи и других синтаксичких јединица или за изражавање различитих граматичких односа и значења. У њих спадају предлози, везници и речце.

СИНТАГМЕ

Синтагма је синтаксичка јединица која представља скуп од најмање две пунозначне речи повезане значењем и граматичким односом.

Синтагме могу бити:

• именичке
• придевске
• прилошке
• глаголске
• партитивне и
• паукалне

ИМЕНИЧКА СИНТАГМА

У именичкој синтагми главна реч је именица.

Примери:

занимљив филм
љубав према музици
ђак првак

Зависни чланови именичке синтагме могу имати различите функције.

1. Конгруентни атрибут слаже се са именицом у роду, броју и падежу и најчешће стоји испред именице. Конгруентни атрибут може бити исказан придевом, придевском заменицом или редним бројем.
2. Падежни атрибут најчешће стоји иза именице, а исказан је именицом или именичком синтагмом у неком зависном падежу, са предлогом или без њега.
3. Атрибутив је именица која стоји уз другу именицу и ближе одређује њено значење. (ђак првак: ђак – главна реч, првак – атрибутив)

ПРИДЕВСКА СИНТАГМА

У придевској синтагми главна реч је придев, а зависни члан може бити исказан прилогом или именицом, односно именичком конструкцијом.

Примери:

веома занимљив

• веома – зависни члан
• занимљив – главна реч

радостан због победе

• радостан – главна реч
• због победе – зависни члан

ПРИЛОШКА СИНТАГМА

У прилошкој синтагми главна реч је прилог, а зависни члан може бити исказан другим прилогом или именицом, односно именичком конструкцијом.

Примери:

веома близу

• веома – зависни члан
• близу – главна реч

недалеко од центра града

• недалеко – главна реч
• од центра града – зависни члан

ГЛАГОЛСКА СИНТАГМА

Код глаголске синтагме главна реч је глагол у неличном глаголском облику:

• инфинитиву
• глаголском прилогу садашњем
• глаголском прилогу прошлом

Примери:

читати књигу

• читати – главна реч, инфинитив
• књигу – зависни члан

слушајући музику

• слушајући – главна реч, глаголски прилог садашњи
• музику – зависни члан

завршивши посао

• завршивши – главна реч, глаголски прилог прошли
• посао – зависни члан

Важно: глагол у личном глаголском облику гради предикатску реченицу, а не глаголску синтагму.

ПАРТИТИВНА СИНТАГМА

У партитивној конструкцији главна реч је број или реч која означава количину, а зависни члан је партитивна допуна, исказана именицом у генитиву: мрвица хлеба, кап воде, мало хране, неколико дана, пет дана, петоро људи…

У примеру:

неколико дана

• неколико – главна реч
• дана – партитивна допуна у генитиву

ПАУКАЛНА КОНСТРУКЦИЈА

У паукалној конструкцији главна реч је именица, а бројеви два, три и четири, као и број оба/обе, имају функцију паукалног атрибута: два човека, три жене, четири ученика, оба друга…

КРАТАК ПРЕГЛЕД СИНТАГМИ

Врста	Главна реч	Пример
Именичка	именица	занимљив филм
Придевска	придев	веома занимљив
Прилошка	прилог	веома близу
Глаголска	глагол у неличном облику	читати књигу
Партитивна	број или реч која означава количину	неколико дана
Паукална	именица	два човека

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

1. Шта проучава синтакса?

2. Шта је комуникативна реченица?

3. Шта је предикатска реченица?

4. Какве могу бити предикатске реченице према односу према другим предикатским реченицама?

5. Шта је морфосинтаксичка реч?

6. Која је разлика између конституентских и помоћних речи?

7. Шта је синтагма и које чланове у њој разликујемо?

8. Од чега зависи врста синтагме?

9. Одреди врсту синтагме и главну реч:

а) занимљива књига
б) веома поносан
в) прилично далеко
г) читајући роман
д) неколико ученика

10. Које три врсте зависних чланова посебно разликујемо уз именицу у именичкој синтагми?

11. Одреди врсту атрибута:

а) занимљива књига
б) љубав према музици
в) ђак првак

12. Зашто конструкција „читати књигу“ може бити глаголска синтагма, а „читам књигу“ није глаголска синтагма?

13. Шта је партитивна допуна и у ком падежу стоји?

14. Који бројеви могу имати функцију паукалног атрибута?

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1. Синтакса је део граматике који проучава синтаксичке јединице, њихове односе и правила њиховог повезивања.

2. Комуникативна реченица је синтаксичка јединица којом се преноси целовита порука.

3. Предикатска реченица је синтаксичка јединица образована око предиката, односно глагола у личном глаголском облику.

4. Предикатске реченице могу бити независне и зависне.

5. Морфосинтаксичка реч је реч одређене врсте употребљена у одређеном граматичком облику и са одређеном синтаксичком функцијом.

6. Конституентске речи могу бити чланови синтаксичких конструкција, док помоћне речи служе за њихово повезивање и изражавање различитих граматичких односа.

7. Синтагма је скуп од најмање две пунозначне речи повезане значењем и граматичким односом. У њој разликујемо главну реч и зависни члан.

8. Врста синтагме одређује се према врсти речи којој припада главна реч.

9.
а) именичка – књига
б) придевска – поносан
в) прилошка – далеко
г) глаголска – читајући
д) партитивна – неколико

10. Конгруентни атрибут, падежни атрибут и атрибутив.

11.
а) занимљива – конгруентни атрибут
б) према музици – падежни атрибут
в) првак – атрибутив

12. У глаголској синтагми главна реч је глагол у неличном глаголском облику. Читати је инфинитив, док је читам лични глаголски облик и представља предикат.

13. Партитивна допуна означава оно што се узима као део или количина неке целине и стоји у генитиву.

14. Бројеви два, три и четири, као и оба.

СИНТАКСА – СИНТАКСИЧКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

Синтаксичке конструкције настају повезивањем речи и синтагми у веће целине. У реченици те јединице имају различите синтаксичке функције.

Реченични чланови могу бити:

• главни реченични чланови – субјекат и предикат;
• зависни реченични чланови – објекат, допунски предикатив, прилошке допуне, прилошке одредбе, апозиција и апозитив.

СУБЈЕКАТ

Субјекат означава вршиоца радње, носиоца особине или носиоца стања које је исказано предикатом. Најчешће се исказује именицом, заменицом или именичком синтагмом у номинативу.

Примери:

Ученици читају књигу.
Она је вредна.
Мој најбољи пријатељ путује сутра.

Субјекат не мора увек бити експлицитно исказан: Читам књигу. Из облика глагола читам видимо да је субјекат ја.

Једна реченица може имати и више субјеката: Мој пријатељ и ја посматрамо реку.

1. Граматички субјекат стоји у номинативу: Јован пише задатак.
2. У неким реченицама нема граматичког субјекта у номинативу, али постоји реч која означава носиоца стања, осећања или постојања. Такав субјекат називамо логичким или семантичким субјектом.

Логички субјекат може бити у генитиву, дативу или акузативу.

• Логички субјекат у генитиву – jавља се у безличним реченицама у којима се означава да нешто постоји или не постоји, односно да нечега има или нема. Предикат је најчешће исказан глаголима јесам/бити и имати/немати употребљеним безлично.

Примери:

Данас нема часова.
У школи има ученика.
Сутра неће бити кише.
У машини је било млека.

• Логичким субјекатом у дативу се означава носилац неког стања или расположења.

Примери:

Мени је било пријатно.
Иви није досадно.
Нама је било лепо на летовању.
Милошу се спава.

• Логички субјекат у акузативу се јавља уз неке глаголе стања и означава носиоца тог стања.

Примери:

Засврбело ме је негде на леђима.
Ту га је синоћ заболело.

Важно је разликовати овакве примере од реченица:

Сврби ме длан.
Боли га глава.

У њима постоји и граматички субјекат у номинативу: длан, глава.

ПРЕДИКАТ

Предикат је централни део реченице. Њиме се исказује радња, стање или особина субјекта. Предикат садржи глагол у личном глаголском облику. Зато предикат не може бити инфинитив нити глаголски прилози.

Према саставу и значењу разликујемо:

• глаголски предикат
  • прост
  • сложен
• копулативни предикат
  • именски
  • прилошки

ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ

Глаголски предикат означава радњу, стање или збивање и исказује се глаголом у личном глаголском облику.

ПРОСТ ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ

Прост предикат садржи глагол потпуног значења.

Примери:

Она чита.
Милан је стигао.
Ми смо разговарали.

Важно: сложени глаголски облици као што су је стигао, смо разговарали, ће доћи и даље представљају прост предикат по саставу, јер у њима нема модалног или фазног глагола непотпуног значења.

СЛОЖЕН ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ

Сложен глаголски предикат садржи:

• глагол непотпуног значења
• и глагол који носи основно значење.

Глаголи непотпуног значења могу бити модални и фазни.

Модалним глаголима исказује се могућност, жеља, обавеза, потреба или способност: моћи, хтети, смети, морати, требати, умети…

Фазни глаголи означавају почетак, трајање, наставак или престанак радње:почети, започети, наставити, престати…

Глаголи непотпуног значења допуњавају се:

• конструкцијом да + презент
• или инфинитивом.

Примери:

Сложен глаголски предикат са модалним глчаголом	Сложен глаголски предикат са фазним глаголом
Могу да радим/ Могу радити.	Почео је да учи.
Треба да будеш пажљив.	Наставила је да чита.
Смеш да уђеш/ Смеш ући	Престао је да пада снег.
Морам да учим/ Морам учити.	Наставио је да слуша музику.

КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТ

Копулативни предикат не исказује само радњу, већ субјекту приписује особину, својство, идентитет или неку прилошку карактеристику.

Може бити:

• именски
• прилошки

ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ

Именски предикат састоји се од: копуле + именског дела предиката

Копула, односно спона, најчешће је неки облик глагола јесам/бити.

Именски део предиката може бити исказан: именицом; придевом; заменицом; бројем; именичком или придевском синтагмом у номинативу.

Примери:

Он је професор.
Тај човек је био занимљив.
Наша земља је необично лепа.
Она је прва.
Ова књига је моја.

У примеру:

Немања је храбар дечак.

• је – копула;
• храбар дечак – именски део предиката

ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТ

Прилошки предикат такође садржи копулу, али је његов други део прилошког значења. Исказује се: прилогом; прилошком синтагмом; именицом или именичком синтагмом у зависном падежу са прилошким значењем.

Примери:

Школа је близу.
Концерт је вечерас.
Он је код куће.
Јуче смо били у позоришту.
Она је у соби.

ПРЕДИКАТ С ДОПУНСКИМ ПРЕДИКАТИВОМ

Уместо копулативног глагола јесам/бити, неки предикати садрже глагол који има сопствено значење, али му је потребна допуна. Такви глаголи називају се неправи копулативни.

На пример:

постати, остати, звати се, сматрати, прогласити, постојати, назвати (се),

Допуна уз такве глаголе назива се допунски предикатив.

Допунски предикатив може стајати у:

• номинативу;
• инструменталу;
• акузативу с предлогом за.

Примери:

Њега сматрају паметним.
Милана су поставили за председника.
Жири проглашава Марка победником.

ОБЈЕКАТ

Објекат означава појам који је обухваћен радњом или стањем исказаним глаголом. Он представља рекцијску, односно падежну допуну глаголу.

Према односу према глаголу разликујемо:

• прави објекат
• неправи објекат

ПРАВИ ОБЈЕКАТ

Прави објекат допуњава значење прелазних глагола. Најчешће се исказује акузативом без предлога.

Примери:

Пишем писмо.
Слушам музику.
Изградили смо кућу.

Прави објекат може бити и у генитиву када се њиме означава неодређена количина нечега. Такав генитив назива се партитивни генитив.

Примери:

Попиј воде.
Узми сока.
Донео је хлеба.

Партитивни генитив се у овим примерима може заменити акузативом:

Попиј воду.
Узми сок.
Донео је хлеб.

У одричним реченицама прави објекат се може јавити у генитиву уместо у акузативу. Такав генитив назива се словенски генитив:

Није рекао ни речи.
Није окусио ни капи.
Није видео сунца ни месеца.

НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ

Неправи објекат допуњава значење непрелазних и повратних глагола. Може бити исказан свим зависним падежима осим акузативом без предлога.

Примери:

Сећам се одмора. – генитив
Верујем пријатељу. – датив
Нисмо одустали од излета. – генитив с предлогом
Путујем на море. – акузатив с предлогом
Чезнем за новим путовањем. – инструментал с предлогом
Често разговарамо о теби. – локатив с предлогом

ДВОРЕКЦИЈСКИ ГЛАГОЛИ

Неки глаголи захтевају две рекцијске допуне – прави и неправи објекат. То су нарочито глаголи давања и саопштавања: дати, послати, поклонити, рећи, испричати, саопштити, предложити

Пример:

Јован даје сестри поклон.

• сестри – неправи објекат у дативу;
• поклон – прави објекат у акузативу.

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

Прилошке одредбе су зависни реченични чланови којима се даје додатна, необавезна информација о околностима у којима се врши радња.

Могу бити исказане: прилогом; прилошком синтагмом; именицом или именичком синтагмом; глаголском синтагмом; зависном реченицом.

Према значењу разликујемо више врста прилошких одредби.

Одредба за место

Означава место вршења радње.

Примери:

Време се овде изненада променило.
Код куће имам нови речник.
Милан је отишао преко терена.

Одредба за време

Означава време вршења радње.

Примери:

Кренули смо рано ујутру.
Јавићу ти се мало касније.
Увече учим.

Одредба за време може означавати и меру времена, односно колико дуго нешто траје:

Годинама долазе код нас.

Одредба за начин

Означава начин на који се радња врши.

Примери:

С лакоћом сам отворио прозор.
Сви ђаци су мирно седели.
Отпевала је песму дивним гласом.

Одредба за узрок

Означава разлог због којег се нешто дешава.

Примери:

Путеви су непроходни због обилних киша.
Дрхтали смо од зиме.
Дора је из љубави опростила Паблу.

Одредба за меру

Означава степен или меру.

Примери:

Сада ћу се мало одморити.
Јуче смо веома дуго разговарали.
Филм нам се изузетно допао.

Друге прилошке одредбе

• циља: Отишао је лекару ради прегледа.
• средства: Путовали смо возом.
• друштва: Прославио је рођендан са другарима.
• допусне: Дошли су упркос киши.

ПРИЛОШКЕ ДОПУНЕ

Важно је разликовати прилошку одредбу од прилошке допуне.

Прилошка одредба је необавезна – она само додаје информацију. Прилошка допуна је обавезна, јер неки глаголи захтевају допуну прилошког значења да би реченица била потпуна.

Примери:

Станујем близу реке.
Изгледаш лепо.
Сок кошта 150 динара.
Бојан живи у Нишу.
Понашао си се врло чудно.

Не можемо природно рећи само: Станујем. Сок кошта.

Зато су изрази близу реке и 150 динара допуне, а не факултативне одредбе.

Прилошке допуне могу означавати: место; начин; меру; и друга прилошка значења која захтева значење глагола.

АПОЗИЦИЈА

Апозиција је именички додатак који на други начин означава исто лице, предмет или појам као именица уз коју стоји. Најчешће је исказана именичком синтагмом. Апозиција се од остатка реченице обавезно одваја запетама. Главна реч апозиције стоји у истом падежу као именица коју одређује.

Апозиција одговара на питање: КО ЈЕ или ШТА ЈЕ неко/нешто?

Примери:

Милан, мој пријатељ, јуче је стигао.
Пас, омиљени кућни љубимац, веома је одана животиња.

Титуле, звања и занимања уз лично име

Када титула, звање или занимање стоје испред личног имена, запета се не пише: руска царица Катарина II

Када исти израз стоји иза имена као накнадно објашњење, издваја се запетама: Катарина II, руска царица, …

АПОЗИТИВ

Апозитив је придевски додатак којим се именици приписује нека особина. Обично је исказан придевом или придевском синтагмом. Апозитив се, као и апозиција, одваја запетама.

Апозитив одговара на питање:

КАКАВ ЈЕ неко/нешто?

Примери:

Моја млађа сестра, задовољна куповином, отишла је да се похвали мајци.

Петар је Јовану, уморном од трчања, пустио да се одмори.

ПОСЕБНИ ТИПОВИ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА

ПАСИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ

У пасивним реченицама пажња није усмерена на вршиоца радње, већ на оно што је радњом обухваћено.

Пример:

Активна реченица:

Ученици су прочитали књигу.

Пасивна реченица:

Књига је прочитана.

У српском језику постоје две врсте пасива:

• партиципски пасив
• рефлексивни пасив

ПАРТИЦИПСКИ ПАСИВ

Предикат се гради помоћу трпног глаголског придева.

Примери:

Књига је прочитана.
Документ је потписан.
Кућа је саграђена.

Ако је потребно исказати вршиоца радње, он се може изразити конструкцијом од (стране) + генитив:

Документ је потписан од стране свих оснивача удружења.

Таква конструкција честа је у административном језику, али је не треба непотребно употребљавати када је активна реченица природнија.

РЕФЛЕКСИВНИ ПАСИВ

Гради се помоћу глагола у 3. лицу и речце се.

Примери:

Књиге се читају.
Пшеница се сеје у пролеће.
Куће се граде.

Овакве реченице често се употребљавају када је вршилац радње небитан или општи.

БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Безличне реченице немају граматички субјекат у номинативу.

Најчешће означавају: природне појаве; атмосферска збивања; стања. Чести безлични глаголи су: сванути, смркнути се, разведрити се, наоблачити се, захладнети, отоплити, грмети, дувати, пљуштати и други.

Предикат је у безличном облику, најчешће у 3. лицу једнине средњег рода када облик разликује род.

Примери:

Свануло је.
Раздањивало се.
Смркнуло се.
Захладнело је.

Безличне реченице могу имати и прилошки предикат:

Напољу је топло.
У учионици је хладно.
У аутобусу је било загушљиво.

БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА ЛОГИЧКИМ СУБЈЕКТОМ

Ове реченице немају граматички субјекат, али имају логички субјекат у неком зависном падежу.

Генитив: Данас нема часова.

→ часова – логички субјекат у генитиву

Датив: Мени је било пријатно.

→ мени – логички субјекат у дативу

Акузатив: Засврбело ме је негде на леђима.

→ ме – логички субјекат у акузативу

ОБЕЗЛИЧЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Обезличене реченице употребљавају се у ситуацијама у којима је вршилац радње непознат, небитан или се подразумева. Немају субјекат, а предикат је у 3. лицу једнине са речцом се.

Примери:

До центра града се иде право.
Некада се ређе путовало.
Сутра се креће на пут.

Обезличена реченица може се често преобразити у личну:

До центра града се иде право.
→ До центра града идемо право.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Реченични члан	Значење / функција	Најчешћи облик	Пример
Субјекат	вршилац радње, носилац особине или стања	номинатив	Ена одговара.
Глаголски предикат	радња, стање, збивање	лични глаголски облик	Ена одговара.
Именски предикат	особина, идентитет субјекта	копула + именски део	Ена је историчар.
Прилошки предикат	прилошка карактеристика субјекта	копула + прилошки део	Ена је добро.
Прави објекат	допуна прелазном глаголу	акузатив без предлога / партитивни генитив	Ена чита књигу.
Неправи објекат	допуна непрелазним и повратним глаголима	зависни падежи	Ена размишља о историји.
Допунски предикатив	допуна уз семикопулативни глагол	номинатив, инструментал, за + акузатив	Сматрају га добрим историчарем
Прилошка одредба	необавезна информација о околностима радње	прилог, синтагма, зависна реченица	Сава је данас одлично одговарао.
Прилошка допуна	обавезна допуна прилошког значења	прилог или синтагма	Сава станује близу факултета.
Апозиција	казује ко је / шта је неко или нешто	именичка синтагма	Сава, мој друг, дошао је.
Апозитив	казује какав је неко или нешто	придев / придевска синтагма	Сава, задовољан оценом, седео је.

КАКО АНАЛИЗИРАТИ РЕЧЕНИЦУ?

Приликом синтаксичке анализе најбоље је ићи следећим редом:

1. Пронаћи предикат.
2. Одредити ко врши радњу или ко је носилац особине/стања – субјекат.
3. Проверити да ли глагол захтева објекат.
4. Одредити да ли постоје прилошке одредбе или прилошке допуне.
5. Унутар синтагми одредити њихове чланове.

Пример 1

Ана пише домаће задатке кад дође из школе.

• Ана – субјекат
• пише – предикат
• домаће задатке – прави објекат
  • домаће – конгруентни атрибут
  • задатке – главна реч
• кад дође из школе – одредба за време

У зависној реченици:

• (она) – неизречени субјекат
• дође – предикат
• из школе – одредба за место

Пример 2

Он је помагао оцу.

• он – субјекат
• је помагао – предикат
• оцу – неправи објекат у дативу

Пример 3

Јован даје сестри поклон.

• Јован – субјекат
• даје – предикат
• сестри – неправи објекат
• поклон – прави објекат

Пример 4

Немања је храбар дечак.

• Немања – субјекат
• је – копула
• храбар дечак – именски део предиката
  • храбар – конгруентни атрибут
  • дечак – главна реч

Пример 5

Жири проглашава Марка за победника.

• Жири – субјекат
• проглашава – предикат
• Марка – објекат
• за победника – допунски предикатив

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

1. Који су главни реченични чланови?

2. Шта означава субјекат и у ком падежу стоји граматички субјекат?

3. У којим падежима може стајати логички субјекат?

4. Одреди логички субјекат и његов падеж:

а) Данас нема часова.
б) Мени је хладно.
в) Засврбело ме је на леђима.

5. Која је разлика између простог и сложеног глаголског предиката?

6. Који глаголи улазе у састав сложеног предиката?

7. Од чега се састоји именски предикат?

8. Одреди копулу и именски део предиката:

Ана је била одлична ученица.

9. Шта је допунски предикатив?

10. Која је разлика између правог и неправог објекта?

11. Одреди објекте:

Јован је сестри поклонио књигу.

12. Шта је партитивни генитив?

13. Шта је словенски генитив?

14. Која је основна разлика између прилошке одредбе и прилошке допуне?

15. Одреди врсту прилошке одредбе:

а) Јуче смо стигли.
б) Дошао је због испита.
в) Говорио је тихо.
г) Отишла је ради прегледа.

16. Која је разлика између апозиције и апозитива?

17. Одреди апозицију или апозитив:

а) Милан, мој најбољи друг, стигао је.
б) Милан, уморан од пута, одмах је заспао.

18. Које две врсте пасива постоје у српском језику?

19. Шта су безличне реченице?

20. Шта су обезличене реченице?

Прикажи решење

1. Главни реченични чланови су субјекат и предикат.

2. Субјекат означава вршиоца радње, носиоца особине или стања. Граматички субјекат стоји у номинативу.

3. Логички субјекат може стајати у генитиву, дативу и акузативу.

4.

а) часова – генитив
б) мени – датив
в) ме – акузатив

5. Прост предикат не садржи глагол непотпуног значења, а сложени предикат садржи модални или фазни глагол и његову допуну.

6. Модални глаголи: моћи, хтети, смети, морати, требати, умети. Фазни: почети, започети, наставити, престати и др.

7. Именски предикат састоји се од копуле и именског дела предиката.

8.

• је била – копула
• одлична ученица – именски део предиката

9. Допунски предикатив је допуна уз семикопулативне глаголе, као што су постати, остати, сматрати, прогласити, поставити и слични.

10. Прави објекат допуњава прелазне глаголе и најчешће је у акузативу без предлога. Неправи објекат јавља се у осталим зависним падежима и уз непрелазне или повратне глаголе.

11.

• сестри – неправи објекат
• књигу – прави објекат

12. Партитивни генитив означава неодређену количину и у функцији правог објекта може се заменити акузативом: Попиј воде → Попиј воду.

13. Словенски генитив је генитив правог објекта који се јавља уз негацију: Није рекао ни речи.

14. Прилошка одредба је необавезна и даје додатну информацију, док је прилошка допуна обавезна јер је захтева значење глагола.

15.

а) јуче – одредба за време
б) због испита – одредба за узрок
в) тихо – одредба за начин
г) ради прегледа – одредба за циљ

16. Апозиција казује ко је или шта је неко/нешто, док апозитив казује какав је неко/нешто.

17.

а) мој најбољи друг – апозиција
б) уморан од пута – апозитив

18. Партиципски и рефлексивни пасив.

19. Безличне реченице су реченице без граматичког субјекта, најчешће употребљене за означавање природних збивања и различитих стања.

20. Обезличене реченице немају субјекат јер је вршилац радње непознат, небитан или се подразумева; предикат је најчешће у 3. лицу једнине са речцом се.