Градиво граматике у четвртом разреду обухвата систематизацију и продубљивање знања о синтаксичком систему српског језика, значењу и употреби глаголских облика, као и основним појмовима опште лингвистике. Посебна пажња посвећена је правилној употреби језичких конструкција, разумевању њихових значења и функција и примени стечених знања у различитим комуникативним ситуацијама.

ОБЛАСТИ КОЈЕ СЕ ОБРАЂУЈУ

• Падежи и предлошко-падежне конструкције
• Конгруенција
• Зависне предикатске реченице
• Независне реченице – предикатске и специјалне
• Значење и употреба глаголских облика
• Напоредни односи
• Општа лингвистика

Свака област садржи јасна објашњења основних појмова, прегледне примере и табеле, систематизацију градива, као и проверу знања са решењима.

ПАДЕЖИ И ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

Падежи су различити облици именских речи којима се исказују њихови односи према другим речима у реченици. Именичке јединице могу стајати без предлога или се употребљавати са предлозима, при чему настају предлошко-падежне конструкције (ППК).

Предлошко-падежна конструкција састоји се од предлога и именичке јединице у одговарајућем зависном падежу:

• од + генитив: од школе
• ка + датив: ка школи
• кроз + акузатив: кроз парк
• са + инструментал: са другом
• о + локатив: о књизи

Исти падеж, као и иста предлошко-падежна конструкција, може имати различита значења и различите синтаксичке функције. Ова особина назива се полифункционалност падежа.

ПРЕДЛОЗИ И ПАДЕЖИ

Предлози се употребљавају са зависним падежима.

Падеж	Неки од предлога
Генитив	без, до, из, од, код, поред, покрај, близу, испред, иза, изнад, испод, између, због, услед, ради, против, упркос…
Датив	ка, према, упркос
Акузатив	у, на, о, по, кроз, уз, низ, пред, за, над, под, међу
Инструментал	с(а), над, под, пред, за, међу
Локатив	у, на, о, по, према, при

Номинатив и вокатив не употребљавају се са предлозима.

ОСНОВНЕ УПОТРЕБНЕ (КОНСТИТУЕНТСКЕ) ВРЕДНОСТИ ИМЕНИЧКИХ ЈЕДИНИЦА

Падежни облици и предлошко-падежне конструкције дају именичким јединицама различите употребне, односно конституентске вредности.

Најважније су:

1. именичка вредност
2. придевска вредност
3. прилошка вредност

1. ИМЕНИЧКА ВРЕДНОСТ

Именичку вредност имају падежни облици који у реченици врше функције својствене именицама.

Најважније су:

• субјекат;
• прави објекат;
• неправи објекат;
• партитивна допуна;
• рекцијска допуна.

Субјекат

Основни падеж граматичког субјекта је номинатив:

Прави објекат

Прави објекат најчешће стоји у акузативу без предлога или у партитивном генитиву

Неправи објекат

Неправи објекат може бити исказан различитим зависним падежима и предлошко-падежним конструкцијама.

2. ПРИДЕВСКА ВРЕДНОСТ

Именичка јединица има придевску вредност када својим значењем одређује неки именички појам, односно када му приписује особину, материјал или припадност.

Према значењу разликујемо:

• описно (квалитативно) значење;
• градивно значење;
• присвојно (посесивно) значење.

ОПИСНО (КВАЛИТАТИВНО) ЗНАЧЕЊЕ

Када падежна конструкција описује неки именички појам, она има квалитативно значење које се исказуке квалитативним генитивом (човек високог раста) или квалитативним инструменталом (човек са шеширом).

У неким случајевима могућа су оба начина изражавања:

девојка смеђе косе = девојка са смеђом косом

Међутим, они нису увек међусобно заменљиви:

човек високог раста ✓
човек са високим растом ✗

ГРАДИВНО ЗНАЧЕЊЕ

Градивно значење најчешће се исказује конструкцијом од + генитив (ваза од кристала (= кристална ваза), шешир од сламе (= сламнати шешир)).

ПРИСВОЈНО (ПОСЕСИВНО) ЗНАЧЕЊЕ

Присвојно значење најчешће се исказује присвојним генитивом:

• кућа мог деде (= дедина кућа)
• песме Десанке Максимовић (= Десанкине песме)
• брзина светлости
• израз лица

Субјекатски и објекатски генитив

Посебне врсте присвојног генитива јесу субјекатски и објекатски генитив. Најчешће се јављају уз глаголске именице.

Субјекатски генитив означава вршиоца радње: певање птица → птице певају.

Објекатски генитив означава трпиоца, односно предмет радње: слушање музике → слушамо музику.

3. ПРИЛОШКА ВРЕДНОСТ

Именичка јединица има прилошку вредност када означава различите околности под којима се врши радња.

Најважнија прилошка значења су: место; време; начин; узрок; циљ; намена; средство; друштво; околности; мера; допусно значење; поређење; изузимање; замењивање.

МЕСНО ЗНАЧЕЊЕ

Месне конструкције могу означавати различите просторне односе (место на којем се нешто налази, правац / место завршетка кретања, место почетка кратања, путања кретања, место мировања и др.).

АБЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ

Конструкције: изнад, испод, испред, иза, између + генитив могу имати и аблативно значење, односно означавати одвајање или место почетка кретања.

Пас се извукао испод жбуна. → кретање почиње од места испод жбуна.

ВРЕМЕНСКО ЗНАЧЕЊЕ

Временско значење може бити исказано различитим падежима и предлошко-падежним конструкцијама. Временско значење могу имати и генитив, акузатив и инструментал без предлога:

НАЧИНСКО ЗНАЧЕЊЕ

Начинско значење казује како се врши радња.

УЗРОЧНО ЗНАЧЕЊЕ

Узрочно значење исказује разлог због којег се нешто дешава: због + генитив, услед + генитив, од + генитив, из + генитив, за + акузатив

ОСТАЛА ПРИЛОШКА ЗНАЧЕЊА

Значење	Пример
Циљ	Отишли су на море ради забаве, а не ради купања.
Намена	Цвет је за Марију.
Средство	Обриши сто крпом.
Агентивно значење	Књига је проглашена најбољом од стране међународног жирија.
Друштво	Михајло је отишао на утакмицу с Марком.
Околности	Не излази по киши. / Не читај при слабом светлу.
Мера	Трчао је један километар.
Допусно значење	Изашли смо напоље упркос киши.
Поређење	Ена је мудра као сова.
Изузимање	Сви су дошли на пробу осим главног глумца.
Замењивање	Пиј чај уместо кафе.

ПАДЕЖНА СИНОНИМИЈА

Различити падежи и предлошко-падежне конструкције понекад могу имати исто или веома слично значење. Такве конструкције називају се падежни синоними.

Примери:

жена седе косе – жена са седом косом

Немам ни једну једину идеју. – Немам ни једне једине идеје.

Мики се Марија учинила лепа. – Мики се Марија учинила лепом.

Јоцу сви сматрају добрим другом. – Јоцу сви сматрају за доброг друга.

Иако имају исто или слично значење, падежни синоними не морају бити потпуно заменљиви у сваком контексту.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА – ОСНОВНА ЗНАЧЕЊА ПАДЕЖА

Падеж	Основна значења	Најчешће службе у реченици
НОМИНАТИВ	вршилац радње; носилац стања, особине или збивања; именовање и идентификација	субјекат, именски део предиката
ГЕНИТИВ	присвојно (посесивно); деоно (партитивно); аблативно (одвајање, удаљавање, порекло); квалитативно; месно; временско; узрочно; циљно; поредбено	атрибут, неправи објекат, прилошке одредбе за место, време, узрок, циљ и др.
ДАТИВ	намена; усмереност; циљ кретања; припадност; носилац стања; допусно значење	неправи објекат, прилошка одредба за место/правац, логички субјекат
АКУЗАТИВ	предмет радње; месно (правац и циљ кретања); временско; начинско; узрочно; циљно; мера и количина	прави објекат, прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и др.
ВОКАТИВ	дозивање; обраћање; скретање пажње	нема службу у реченици – независан је од реченичне структуре
ИНСТРУМЕНТАЛ	средство; друштво (социјативно); месно; временско; начинско; узрочно; квалитативно	неправи објекат, прилошке одредбе за средство, друштво, место, време, начин и др.; атрибут
ЛОКАТИВ	месно; временско; предмет говора, мишљења и осећања; начинско	неправи објекат, прилошке одредбе за место, време и начин

ЗАПАМТИ

Падеж нема само једно значење. Месно, временско, начинско, узрочно и друга значења могу се исказивати различитим падежима, самостално или у предлошко-падежним конструкцијама.

Зато приликом анализе треба разликовати:

ПАДЕЖ → ЗНАЧЕЊЕ → СЛУЖБУ У РЕЧЕНИЦИ

На пример:

Разговарали смо о књизи.

• о књизи – локатив;
• значење – предмет говора;
• служба – неправи објекат.

Седели смо у дворишту.

• у дворишту – локатив;
• значење – место;
• служба – прилошка одредба за место.

Дакле, исти падеж може имати различита значења и различите синтаксичке функције, а њих одређујемо на основу значења целе реченице.

ПРОВЕРА ЗНАЊА

1. Шта је предлошко-падежна конструкција?

2. Шта значи да су падежи полифункционални?

3. Које су три основне употребне (конституентске) вредности именичких јединица?

4. Одреди вредност истакнуте конструкције: дечак тамних очију

5. Које значење има конструкција од + генитив у примеру: ваза од кристала?

6. Одреди врсту генитива:

а) певање птица
б) слушање музике

7. Објасни разлику: Мика је у школи. и Мика иде у школу.

8. Објасни разлику: Стојимо под дрветом. и Стали смо под дрво.

9. Одреди прилошко значење подвучених конструкција:

а) Закаснили смо због гужве.
б) Отишли су на море ради забаве.
в) Обриши сто крпом.
г) Не излази по киши.
д) Изашли смо напоље упркос киши.

10. Шта је падежна синонимија? Наведи један пример.

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1. Предлошко-падежна конструкција је конструкција која се састоји од предлога и именичке јединице у одговарајућем зависном падежу.

2. Полифункционалност значи да један исти падеж може имати више значења и синтаксичких функција.

3. Именичка, придевска и прилошка вредност.

4. Придевска вредност – описно (квалитативно) значење.

5. Градивно значење.

6.
а) певање птица – субјекатски генитив;
б) слушање музике – објекатски генитив.

7. У реченици Мика је у школи конструкција у школи означава место на којем се неко налази и стоји у локативу. У реченици Мика иде у школу конструкција у школу означава место завршетка кретања и стоји у акузативу.

8. Под дрветом – инструментал, место на којем се неко налази; под дрво – акузатив, место завршетка кретања.

9.
а) узрок;
б) циљ;
в) средство;
г) околности;
д) допусно значење.

10. Падежна синонимија је могућност да различити падежи или предлошко-падежне конструкције имају исто или слично значење. На пример: жена седе косе – жена са седом косом.

КОНГРУЕНЦИЈА (СЛАГАЊЕ)

Конгруенција или слагање јесте граматичка веза међу речима при којој једна реч свој граматички облик прилагођава другој речи.

Реч чији облик одређује облик друге речи назива се контролор конгруенције (именица), а реч која свој облик прилагођава контролору назива се конгруентна реч (придеви, придевске заменице, редни бројеви, број један, два, три и четири, бројни придеви и глаголи).

1. Придевске речи слажу се са именицом у:

• роду;
• броју;
• падежу.

Примери

Именица	Конгруентна реч	У чему се слажу?
добра ученица	добра	женски род, једнина, номинатив
доброг ученика	доброг	мушки род, једнина, генитив
нашим друговима	нашим	мушки род, множина, датив
прва награда	прва	женски род, једнина, номинатив
једна књига	једна	женски род, једнина, номинатив

2. Глаголи

Када је глагол у функцији предиката, он конгруира са субјектом. Конгруентне категорије глагола су:

• лице;
• број;
• род – када глаголски облик садржи глаголски придев.

ГРАМАТИЧКА И СЕМАНТИЧКА КОНГРУЕНЦИЈА

Конгруентна реч може се слагати са контролором:

1. према његовом граматичком облику;
2. према његовом значењу.

Зато разликујемо:

• граматичку конгруенцију;
• семантичку конгруенцију.

Врста конгруенције	Према чему се врши слагање?	Други назив
граматичка	према граматичком облику речи	слагање по облику
семантичка	према значењу речи	слагање по значењу

ПРИРОДНИ И ГРАМАТИЧКИ РОД

Важно је разликовати природни и граматички род. Природни род одређује се према полу бића које именица означава. Граматички род јесте граматичка особина именице и препознаје се према њеном облику и начину промене.

Код већине именица природни и граматички род се поклапају: дечак – мушки род; девојчица – женски род. Међутим, код појединих именица они се не поклапају.

Такве су, на пример: комшија, слуга, газда, војвода, тата, владика… Ове именице означавају мушкарце, али се мењају као именице женског рода на -а.

Именица	Граматички род	Природни род
комшија	женски	мушки
слуга	женски	мушки
газда	женски	мушки
војвода	женски	мушки
тата	женски	мушки
владика	женски	мушки

Конгруенција са именицама типа комшија

	Једнина	Множина
граматичка конгруенција (женски род)	—	Наше комшије су дошле.
семантичка конгруенција (мушки род)	Наш комшија је дошао.	Наши комшије су дошли.

КОНГРУЕНЦИЈА У БРОЈУ

Посебну пажњу треба обратити на именице код којих се граматички број не поклапа са реалним бројем појмова. То се нарочито односи на збирне именице. Збирне именице означавају скуп бића или предмета исте врсте посматран као целина: браћа, унучад, деца, телад, јагњад…

Иако означавају више бића, ове именице граматички имају облик једнине.

Конгруенција са именицама деца, браћа, господа

Код именица деца, браћа, господа јавља се двојака конгруенција. Оне разликују граматички број (по облику) и реални број (по значењу).

Врста слагања	Присвојна заменица	Именица	Помоћни глагол	Радни глаголски придев
Слагање по облику (једн.)	сва моја	браћа	–	дошла
Слагање по значењу (множ.)	—	браћа	су	–

Конгруенција са именицама на -ад

Именице на -ад означавају скуп бића и граматички су у једнини, иако по значењу упућују на множину. Зато и код њих треба разликовати граматички број и реални број.

Врста слагања	Присвојна заменица	Именица	Помоћни глагол	Радни глаголски придев
Слагање по облику (граматички број – једнина)	моја	унучад	је	дошла
Слагање по значењу (реални број – множина)	—	унучад	су	–

СЛАГАЊЕ У БРОЈУ

Синтагма	Предикат
пет момака	је дошло – граматичка су дошли – семантичка
неколико девојака	је дошло – граматичка су дошле – семантичка
петоро ученика	је дошло – граматичка су дошли – семантичка
петорица момака	су – семантичка дошла – граматичка дошли – семантичка

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

• Конгруенција = слагање речи.
• Придевске речи слажу се са именицом у: РОДУ + БРОЈУ + ПАДЕЖУ.
• Глагол у функцији предиката слаже се са субјектом у: ЛИЦУ + БРОЈУ (+ РОДУ)
• Граматичка конгруенција = слагање по облику.
• Семантичка конгруенција = слагање по значењу.
• Двојака конгруенција могућа је када се граматичке особине контролора не поклапају са његовим значењем.

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

1. Шта је конгруенција?

2. У којим граматичким категоријама придевске речи конгруирају са именицом?

3. У којим категоријама глагол у функцији предиката конгруира са субјектом?

4. Објасни разлику између граматичке и семантичке конгруенције.

5. Одреди врсту конгруенције:

а) Наш комшија је дошао.
б) Наше комшије су дошле.

6. Зашто се у реченици: Наш комшија је дошао употребљавају облици мушког рода иако је именица комшија граматички женског рода?

7. Шта су партитивне синтагме? Наведи два примера.

8. Допуни одговарајућим обликом: Пет ученика ___ стигло.

9. Који бројеви образују паукалне синтагме?

10. Одреди врсту слагања:

а) Два момка су дошла.
б) Два момка су дошли.

11. Објасни зашто су могућа оба облика:

Петорица ученика је дошла.
Петорица ученика су дошли.

12. Пронађи конгруентне речи и одреди у чему конгруирају: Моја два друга су стигла на време.

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1. Конгруенција је граматичко слагање речи при којем једна реч свој облик прилагођава другој.

2. Придевске речи конгруирају са именицом у роду, броју и падежу.

3. Глагол у функцији предиката конгруира са субјектом у лицу, броју и, када глаголски облик садржи глаголски придев, роду.

4. Граматичка конгруенција представља слагање по облику, а семантичка слагање по значењу.

5.
а) Наш комшија је дошао. – семантичка конгруенција.
б) Наше комшије су дошле. – граматичка конгруенција.

6. Зато што именица комшија означава мушку особу. Конгруентне речи слажу се са њеним природним родом, па је реч о семантичкој конгруенцији.

7. Партитивне синтагме означавају одређену количину или број јединки из неког скупа. На пример: пет ученика, неколико девојака.

8. Пет ученика је стигло.

9. Паукалне синтагме образују се са бројевима два, три и четири, као и са облицима оба, обе, обадва, обадве.

10.
а) Два момка су дошла. – слагање по облику.
б) Два момка су дошли. – слагање по значењу.

11. Бројна именица петорица граматички има облик једнине, али означава више мушких особа. Зато је могуће слагање по облику (је дошла) и по значењу (су дошли).

12. У примеру Моја два друга су стигла на време речи моја, два и стигла конгруирају са именичким појмом друга, односно са паукалном синтагмом два друга. Облик стигла представља слагање по облику.

ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Зависне реченице су предикатске реченице које не могу самостално да стоје, већ су део више реченице и у њој имају одређену службу.

Према значењу и служби коју имају у вишој реченици, разликујемо десет врста зависних реченица:

1. изричне
2. односне
3. месне
4. временске
5. узрочне
6. условне
7. намерне
8. допусне
9. поредбене
10. последичне

ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Изричне реченице исказују садржај неке ситуације – оно што неко говори, мисли, зна, осећа, опажа, жели, пита и сл.

Најчешће допуњују глаголе као што су: рећи, казати, мислити, знати, чути, видети, осећати, приметити, веровати, желети, питати.

Пример:

Знам да ће он доћи.

Зависна реченица да ће он доћи казује шта знам и има службу правог објекта.

Изричне реченице могу бити:

• изричне у ужем смислу – најчешће почињу везником да;
• зависноупитне – настају од упитних реченица и почињу речима да ли, ко, шта, где, када, како, зашто…
• вољне (волунтативне) – исказују жељу, захтев, намеру, заповест и сл.

Изричне реченице у вишој реченици најчешће имају службу објекта, али могу имати и службу субјекта.

Пример:

Важно је да стигнемо на време.

Шта је важно? – Да стигнемо на време.

Зависна реченица има службу субјекта.

ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Односне (релативне) реченице најчешће одређују неку именичку реч из више реченице. Почињу односним заменицама и прилозима: који, чији, какав, колики, ко, што/шта, где, куда, одакле и др.

Односне реченице с именичком вредношћу

Односне реченице које почињу именичким заменицама ко, што/шта могу имати именичку вредност и у вишој реченици најчешће врше службу субјекта или објекта.

Ко се на туђим колима вози, неће далеко отићи.

Ко неће далеко отићи? – Ко се на туђим колима вози.

Служба: субјекат.

Што један луд замрси, сто мудрих не могу размрсити.

Шта сто мудрих не могу размрсити? – Што један луд замрси.

Служба: прави објекат.

Односна реченица као атрибут и апозитив

Односна реченица је најчешће у служби атрибута, али може износити додатну, необавезну информацију која се односи на целу претходну реченицу и тада има функцију апозитива и обавезно се одваја запетом.

Пример:

Ово је момак који одлично игра фудбал. – атрибут

Прошлог лета падао је град величине јајета, што се дотад никада није догодило. – апозитив

МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Месне реченице исказују место на којем се одвија ситуација означена вишом реченицом. Најчешће почињу прилозима: где, куда, одакле.

У вишој реченици могу се јавити корелативи: тамо, ту, овамо, онамо, оданде, одавде и сл.

Пример: Седи (тамо) где ти одговара.

Служба: одредба за место.

ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

Временске (темпоралне) реченице означавају време у којем се одвија ситуација исказана вишом реченицом. Најчешћи везници и везнички спојеви су: кад, док, чим, пошто, пре него што, након што, откад, докад, кад год и др.

Пример:

Кад завршим посао, доћи ћу.

Служба: одредба за време.

Временске реченице могу означавати:

• време вршења радње – одговарају на питање кад?
• меру времена – одговарају на питање колико дуго?

УЗРОЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Узрочним (каузалним) реченицама исказује се узрок радње више реченице. Најчешћи везници и везнички спојеви су: пошто, јер, како, што, зато што, због тога што, услед тога што, будући да.

Узрочно значење може се исказати и зависном реченицом с везником кад.

Пример:

Не излазим јер пада киша.

Служба: одредба узрока.

УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Условне (кондиционалне, погодбене) реченице исказују услов за остварење ситуације више реченице. У вишој реченици имају службу одредбе услова. Најчешћи субординатори су: ако, уколико, кад, да, ли.

Реални услов

Исказује услов који се представља као реалан и остварљив.

Ако престане киша, изаћи ћемо у шетњу.

Потенцијални услов

Исказује могућ, претпостављен услов.

Кад би престала киша, изашли бисмо у шетњу.

Иреални услов

Исказује услов који није остварен или се представља као неостварив.

Да је престала киша, изашли бисмо у шетњу.

НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Намерне (финалне) реченице исказују циљ или сврху вршења радње више реченице. У вишој реченици најчешће имају службу одредбе циља. Обележја намерних реченица су: да + презент или потенцијал; како + потенцијал; речца ли + одрични потенцијал.

Пример:

Дошао сам да ти помогнем.

Служба: одредба циља.

ДОПУСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Допусне (концесивне) реченице показују да се оно што је исказано вишом реченицом остварује упркос ономе што означава зависна реченица. Најчешћи везници и везнички спојеви су: иако, мада, премда, упркос томе што, и поред тога што.

У вишој реченици може стајати речца ипак, која појачава допусно значење.

Пример:

Иако је падала киша, изашли смо.

Служба: допусна одредба.

ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Поредбене реченице исказују ситуацију с којом се пореди ситуација означена вишом реченицом.

Поређење по једнакости

Најчешћи везнички спојеви су: као што, као да.

Пример: Урадио је као што сам му рекао.

Поређење по неједнакости

Најчешћи везнички спојеви су: него што, него да.

Пример: Стигао је раније него што смо очекивали.

Поредбене реченице у вишој реченици имају службу поредбене одредбе.

ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Последичне (консекутивне) реченице исказују последицу радње, особине или степена исказаног у вишој реченици. Почињу везником да, а у вишој реченици најчешће се јављају корелативи: тако, толико, такав, толики.

Пример:

Толико је хладно да се вода заледила.

Важно: права последична реченица стоји иза више реченице и не одваја се запетом.

Последична и псеудозависна последична реченица

Треба разликовати:

Он се тако збунио да није могао да изусти ни реч.

Ово је права последична зависна реченица и не одваја се запетом.

Он се збунио, тако да није могао да изусти ни реч.

Ово је псеудозависна последична реченица. Друга ситуација представљена је као засебна последица и зато се одваја запетом. По значењу је блиска независној реченици: Он се збунио, те није могао да изусти ни реч.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Врста зависне реченице	Везници / везничке речи	Служба у вишој реченици
Изричне	да, да ли; ко, шта, где, када, како, зашто…	најчешће објекат, могу бити и субјекат
Односне	који, чији, какав, колики, ко, што/шта, где, куда, одакле…	атрибут, апозитив, а код именичке вредности субјекат или објекат
Месне	где, куда, одакле	одредба за место
Временске	кад, док, чим, пошто, пре него што, након што, откад, докад…	одредба за време / меру времена
Узрочне	јер, пошто, како, што, зато што, због тога што, услед тога што, будући да, кад	одредба узрока
Условне	ако, уколико, кад, да, ли	одредба услова
Намерне	да, како, ли	одредба циља
Допусне	иако, мада, премда, упркос томе што, и поред тога што	допусна одредба
Поредбене	као што, као да, него што, него да	поредбена одредба
Последичне	да; корелативи: тако, толико, такав, толики	последична одредба

КАКО ОДРЕДИТИ ВРСТУ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ?

При анализи је најсигурније ићи следећим редом:

1. Пронађи предикате и утврди колико има предикатских реченица.

2. Одреди која је реченица виша, а која зависна.

3. Уочи везник, везнички спој или везничку реч.

4. Утврди значење зависне реченице.

5. Одреди њену службу у вишој реченици.

Важно

Врста зависне реченице не одређује се само према везнику, јер исти везник може уводити различите врсте зависних реченица.

КАД: временска, условна, узрочна реченица

ГДЕ: месна, изрична, односна

ПОШТО: узрочна, временска

ДА: изрична, намерна, последична, условна

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

1. Одреди врсту и службу зависне реченице: Знам да ће стићи на време.

2. Одреди врсту и службу зависне реченице: Ко рано рани, две среће граби.

3. Одреди врсту зависне реченице: Кад се вратим кући, позваћу те.

4. Одреди врсту зависне реченице: Остао је код куће јер се није добро осећао.

5. Одреди врсту зависне реченице: Да је било сунчано, ишли бисмо у шетњу.

6. Одреди врсту зависне реченице: Дошао је да нам помогне.

7. Одреди врсту зависне реченице: Иако је био уморан, наставио је да ради.

8. Одреди врсту зависне реченице: Урадио је као што сам му рекао.

9. Одреди врсту зависне реченице: Толико је био уморан да је одмах заспао.

10. Одреди врсту и службу зависне реченице: Седи где ти је најудобније.

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1. Изрична – прави објекат.

2. Односна с именичком вредношћу – субјекат.

3. Временска – одредба за време.

4. Узрочна – одредба узрока.

5. Условна – одредба услова.

6. Намерна – одредба циља.

7. Допусна – допусна одредба.

8. Поредбена – поредбена одредба.

9. Последична – последична одредба.

10. Месна – одредба за место.

НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ – ПРЕДИКАТСКЕ И СПЕЦИЈАЛНЕ

Независне предикатске реченице јесу реченице које имају комуникативну функцију, односно њима се преноси целовита порука. Оне могу да стоје самостално.

Према комуникативној функцији деле се на:

• обавештајне
• упитне
• заповедне
• жељне
• узвичне

1. Обавештајне реченице

Обавештајним (изјавним) реченицама говорник саопштава неку информацију, односно обавештење.

Примери:

Тата је стигао.

Тата је стигао!

У првом примеру реченица представља неутрално обавештење, док се у другом примеру обавештењу придружује и говорникова емоционална реакција, па је реч о експресивном обавештењу.

На крају обавештајне реченице најчешће стоји тачка, а када је обавештење изговорено с наглашеним осећањем, може стајати узвичник.

2. Упитне реченице

Упитним реченицама говорник тражи од саговорника неку информацију. Према начину на који се поставља питање разликујемо општа и посебна питања.

• Општим питањем тражимо потврду или одрицање целог садржаја реченице.

Пример:

Да ли је тата дошао?

На оваква питања најчешће се одговара: Да. / Не.

Обележја општих питања могу бити упитне конструкције и речце да ли, је ли, ли.

• Посебним питањима тражимо информацију о једном делу реченичног садржаја. Она се најчешће граде помоћу:
  • упитних заменица: ко, шта, чији, који, какав, колики
  • упитних заменичких прилога: где, куда, одакле, када, како, колико, зашто

Примери:

Ко ти је то рекао? О чему размишљаш? Кад стижеш? Где живиш?

На посебно питање не може се одговорити само са да или не, већ се мора дати тражена информација.

3. Заповедне реченице

Заповедним (императивним) реченицама говорник подстиче саговорника да нешто учини или га од тога одвраћа. Њима се могу исказати различите комуникативне функције:

• заповест
• захтев
• молба
• упутство
• савет
• дозвола
• забрана

Најтипичније обележје заповедних реченица јесте императив.

Примери: Отвори прозор. Седи и не мрдај! Немој каснити!

Заповедне реченице могу се градити и конструкцијама са речцом нека и презентом: Нека неко отвори прозор. Нека се нико не мрда!

Строга или нарочито наглашена заповест може се исказати конструкцијом да + презент: Да ми одмах одговориш!

Забрана, савет или упутство могу се исказати и конструкцијама немој/немојте + инфинитив или немој/немојте + да + презент: Немојте причати! Немој да касниш.

У зависности од значења и интонације, на крају заповедне реченице може стајати тачка или узвичник.

4. Жељне реченице

Жељним (оптативним) реченицама исказује се жеља да се оствари оно што реченица означава. Њима се могу исказати:

• прижељкивање
• благослов
• клетва

Најчешће се изговарају узвичном интонацијом.Обележја жељних реченица могу бити крњи перфекат и конструкције са речцама нека и да.

Примери: Живели! Далеко било! Нека ти је на здравље! Нека бољи победи! Да сте ми сви живи и здрави!

У реченици: Желим ти да живиш сто година.

жеља је исказана значењем глагола желети, па је то обавештајна, а не жељна реченица.

5. Узвичне реченице

Узвичне (ускличне, екскламативне) реченице исказују говорникове емоције, дивљење, чуђење, изненађење, страх, згражавање, одушевљење и друге емоционалне реакције.

Примери: Како је хладно! Колико се тамо света скупило! Ала дува! Ти ли си то! Што је лепо! Колико се људи окупило!

Реторска питања

Посебну врсту узвичних реченица представљају реторска питања. То су питања на која говорник не очекује одговор, јер њима заправо исказује емоционално обојену тврдњу.

Пример: Ко то не зна!

Овом реченицом заправо се саопштава: То свако зна!

СПЕЦИЈАЛНЕ НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Независне реченице не морају увек имати предикат. Ако независна реченица садржи глагол у личном облику, она је предикатска. Ако нема глагол у личном облику, она је специјална независна реченица.

Ево аутобуса! Неваљалац! Каквог ли човека! Тишина! Напоље! Не галамити!

Иако немају предикат, ове конструкције преносе целовиту поруку и имају комуникативну функцију.

Особине специјалних независних реченица

Специјалне независне реченице:

• немају глагол у личном облику;
• преносе целовиту поруку;
• значењски су тесно повезане са комуникативном ситуацијом;
• економичне су, јер се њихово значење допуњава ситуацијом у којој су изговорене;
• често су експресивне и њима се исказују осећања и лични став;
• често се употребљавају у непосредном говору и дијалогу.

На пример: Ево га!

Ова кратка конструкција може у одређеној ситуацији значити: Ево, стиже особа коју смо чекали.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Врста независне реченице	Комуникативна функција	Пример
Обавештајна	обавештење, саопштавање	Мика је дошао.
Упитна – опште питање	тражи потврду или одрицање	Да ли је Мика дошао?
Упитна – посебно питање	тражи информацију о једном делу садржаја	Ко је дошао?
Заповедна	заповест, захтев, молба, савет, дозвола, забрана	Дођи! / Немој каснити!
Жељна	жеља, благослов, клетва	Нека бољи победи!
Узвична	емоционална реакција	Како је хладно!

ПРЕДИКАТСКЕ И СПЕЦИЈАЛНЕ НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ – РАЗЛИКА

Предикатске независне реченице	Специјалне независне реченице
Имају предикат, односно глагол у личном облику.	Немају глагол у личном облику.
Аутобус долази.	Ево аутобуса!
Изађи напоље!	Напоље!
Немојте да галамите!	Тишина!
Преносе целовиту поруку.	Такође преносе целовиту поруку.

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

1. Шта су независне предикатске реченице?

2. На које врсте се независне реченице деле према комуникативној функцији?

3. Која је разлика између општих и посебних питања?

4. Наведи најважнија језичка обележја заповедних реченица.

5. Шта се исказује жељним реченицама?

6. По чему препознајемо узвичне реченице?

7. Шта су реторска питања?

8. Шта су специјалне независне реченице?

9. Која је основна разлика између предикатских и специјалних независних реченица?

10. Одреди врсту следећих реченица:

а) Да ли је Ана стигла?

б) Ко је отворио прозор?

в) Одмах затвори врата!

г) Нека ти је са срећом!

д) Како је лепо овде!

ђ) Тишина!

е) Ево аутобуса!

ж) Не галамити!

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1. Независне предикатске реченице имају комуникативну функцију и могу самостално пренети целовиту поруку.

2. Обавештајне, упитне, заповедне, жељне и узвичне.

3. Општим питањем тражи се потврда или одрицање целог реченичног садржаја, а посебним питањем информација о једном његовом делу.

4. Императив; конструкције нека + презент, да + презент, немој/немојте + инфинитив и немој/немојте + да + презент.

5. Жеља, прижељкивање, благослов или клетва.

6. Њима се исказује снажна емоционална реакција и најчешће се изговарају узвичном интонацијом.

7. Реторска питања су питања на која се не очекује одговор, јер се њима заправо исказује тврдња, најчешће емоционално обојена.

8. Специјалне независне реченице јесу независне реченице које немају глагол у личном облику, али имају комуникативну функцију и преносе целовиту поруку.

9. Предикатске реченице имају глагол у личном облику, а специјалне га немају.

10.

а) упитна – опште питање
б) упитна – посебно питање
в) заповедна
г) жељна
д) узвична
ђ) специјална – заповест
е) специјална – показно обавештење
ж) специјална – забрана

ЗНАЧЕЊЕ И УПОТРЕБА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

Глаголски облици не означавају увек само време вршења радње. Исти глаголски облик може имати различита значења у зависности од контекста у коме је употребљен.

Према значењу, употреба глаголских облика може бити:

• индикативна – радња се одређује према тренутку говора;
• релативна – радња се одређује према неком другом тренутку или радњи;
• модална – исказује се став говорника према радњи: жеља, могућност, намера, заповест, услов и сл.;
• квалификативна – означава особину, навику или радњу која се понавља.

ПРЕЗЕНТ

Презент означава радњу која се врши у садашњости, али може имати и друга значења.

Основно значење – радња која се одвија у тренутку говора.

Стражар дрема на клупи.

Релативно значење – радња напоредна са неким другим тренутком који није тренутак говора.

Кад сам пролазио поред стражара, он дрема на клупи.

Квалификативно значење – означава сталну особину, способност, навику или радњу која се понавља.

Земља се окреће око Сунца.
Јоца говори италијански.

Презент се употребљава и:

• у приповедању о прошлим догађајима – приповедачки презент;
• за будуће радње које су сигурне или планиране: Сутра најмлађи царев син чува јабуку.
• за будуће ситуације које су услов за неку другу будућу ситуацију: Ако царев син заспи, пробуди га.
• у пословицама и изрекама, за исказивање жеље, захтева или заповести: Нека ми неко све објасни! Да се нико не мрдне!

ПЕРФЕКАТ

Перфекат је најчешће прошло време у савременом српском језику.

Основно значење – означава прошлу радњу чије су последице важне у садашњости.

Купила сам јабуке. Узми једну!

Може означавати и:

• догађаје у низу који покрећу причу даље: Царев син је отишао под јабуку и легао под њу.
• прошле трајне или понављане ситуације: Време је пролазило, а царев син је сваке ноћи спавао под јабуком.
• прошлу радњу у односу на неки други тренутак у прошлости;
• будућу радњу коју говорник сматра извесном: Ако мало не пожуриш, закаснили смо.
• строгу заповест или забрану: Да си се одмах извинио!

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

Плусквамперфекат означава радњу која се догодила пре неке друге прошле радње или ситуације.

Кад су Мика и Марија стигли, Јоца је већ био отишао.

Може означавати и прошлу радњу чије последице више не важе у садашњости:

Јоца је био назебао, али је сада опет добро.

АОРИСТ

Основно значење аориста јесте доживљена прошла радња, односно радња према којој говорник има емотиван став.

Виде ли ми Роксану девојку?
Ух, што се уморих!

Аорист се често употребљава у приповедању за означавање радњи које се нижу и покрећу причу:

Чувар откључа врата, упали светло и оде.

Може означавати и будућу радњу коју говорник сматра извесном:

Ако се гужва не рашчисти, закаснисмо!

ИМПЕРФЕКАТ

Имперфекат означава прошле ситуације које су трајале у прошлости и које је говорник доживео.

У једну се кућу окупљаху…

У приповедачком тексту означава ситуације које су трајале у прошлости док их је опажао приповедач или јунак.

Имперфекат је данас редак у свакодневном говору и чешће се среће у књижевним текстовима.

ФУТУР I

Футур I најчешће означава радњу која ће се догодити после тренутка говора.

Ноћас ће најмлађи син чувати јабуку.

Може имати и друга значења:

• будућа радња у односу на неки други тренутак: Цар упита шта ће рећи најмлађи син.;
• радња која се редовно понавља у садашњости: Из његовог дућана свако ће задовољан изаћи.;
• неопозива заповест: Него ћеш ми цара поздравити…;
• ублажавање суда, тврдње или захтева: Замолићемо нашег саговорника…

ФУТУР II

Футур II означава будућу ситуацију пре, за време или после које ће се одиграти нека друга будућа ситуација.

Ако будем могао, ићи ћу даље.

Најчешће се употребљава у зависним реченицама и означава радњу која претходи другој будућој радњи или се с њом временски повезује.

ПОТЕНЦИЈАЛ

Потенцијал је глаголски начин којим се најчешће означавају могућност, услов, жеља или намера.

Модално значење – претпостављена ситуација која је условљена другом ситуацијом.

Кад бисмо имали јабука, направила бих колаче.
Радо бих јео колаче.
Све бих учинио да сад једем колаче.

Временско значење – означава понављану прошлу ситуацију.

Сваког дана бих одлазила и помагала му, али није вредело.

Потенцијал се употребљава и за ублажавање захтева, предлога или тврдње:

Хтела бих нешто да те замолим.

ИМПЕРАТИВ

Императив је глаголски начин којим се првенствено изражавају:

• заповест;
• молба;
• савет;
• забрана;
• подстицај.

Приђи!
Не прилази!

Може имати и временско значење и означавати једнократну или понављану прошлу радњу:

И ја трчи, трчи, али аутобус оде!

НЕЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

ИНФИНИТИВ

Инфинитив је основни, нелични глаголски облик.

Употребљава се:

• као допуна модалним и фазним глаголима: Морам кренути. Почињем радити.;
• као допуна која се смењује са конструкцијом да + презент: Знао је занимљиво причати.;
• у специјалним независним реченицама: Пре употребе промућкати.;
• као субјекат реченице: Пушити је опасно.

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ

Глаголски прилог садашњи означава ситуацију која је истовремена са ситуацијом предиката.

Путујући светом, свачега се нагледао.

У контексту може имати и друга прилошка значења.

Као прави придев:

Гледај оне светлеће рекламе!

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ

Глаголски прилог прошли типично означава ситуацију која претходи ситуацији предиката.

Спазивши га, махнула му је.

У контексту може стећи и друга прилошка значења.

Уплашивши се критике, није ништа признао.

РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ

Радни глаголски придев употребљава се у оквиру сложених глаголских облика.

Лишће је опало.
Опало лишће је шушкало под стопалима.

ТРПНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ

Трпни глаголски придев употребљава се у оквиру пасива и као прави придев.

Задатак је урађен.
Предајте урађене задатке.

КРАТАК ПРЕГЛЕД

Глаголски облик	Најважније значење
Презент	садашња радња; може означавати прошлост, будућност, понављање
Перфекат	прошла радња
Плусквамперфекат	радња која претходи другој прошлој радњи
Аорист	доживљена прошла радња; динамично приповедање
Имперфекат	радња која је трајала у прошлости
Футур I	будућа радња
Футур II	будућа радња повезана са другом будућом радњом
Потенцијал	могућност, услов, жеља; понављана прошла радња
Императив	заповест, молба, савет, забрана
Инфинитив	нелични облик; допуна глаголима и друге синтаксичке функције
Глаголски прилог садашњи	радња истовремена са радњом предиката
Глаголски прилог прошли	радња која претходи радњи предиката
Радни глаголски придев	грађење сложених глаголских облика
Трпни глаголски придев	пасив и придевска употреба

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

1. Које врсте значења могу имати глаголски облици?
2. Које је основно значење презента?
3. Шта је приповедачки презент?
4. Које је основно значење перфекта?
5. Шта означава плусквамперфекат?
6. По чему се аорист разликује од перфекта?
7. Шта означава имперфекат?
8. Које је основно значење футура I?
9. Када употребљавамо футур II?
10. Која значења може имати потенцијал?
11. Шта се исказује императивом?
12. Који су нелични глаголски облици?
13. Какву временску везу означава глаголски прилог садашњи, а какву глаголски прилог прошли?
14. У чему се употребљавају радни и трпни глаголски придев?

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1. Индикативно, релативно, модално и квалификативно значење.
2. Радњу која се одвија у тренутку говора.
3. Употреба презента за живо приповедање о прошлим догађајима.
4. Прошлу радњу, најчешће посматрану у односу на садашњост.
5. Радњу која се догодила пре неке друге прошле радње или ситуације.
6. Аорист најчешће представља доживљену, завршену прошлу радњу и често даје приповедању динамичност.
7. Радњу или ситуацију која је трајала у прошлости.
8. Радњу која ће се догодити после тренутка говора.
9. Када будућу ситуацију временски одређујемо у односу на другу будућу ситуацију.
10. Могућност, услов, жељу, намеру, ублажени захтев, као и понављану прошлу радњу.
11. Заповест, молба, савет, забрана или подстицај.
12. Инфинитив, глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли, радни глаголски придев и трпни глаголски придев.
13. Глаголски прилог садашњи најчешће означава истовременост, а глаголски прилог прошли претхођење радњи предиката.
14. Радни глаголски придев учествује у грађењу сложених глаголских облика, а трпни се употребљава у пасивним конструкцијама; оба могу имати и придевску употребу.

НАПОРЕДНИ ОДНОСИ

Напоредни односи (координација) успостављају се између синтаксичких јединица које имају исту функцију.

У напоредном односу могу стајати:

• независне предикатске реченице које имају исту комуникативну функцију;
• зависне предикатске реченице које имају исту конституентску функцију;
• синтагме;
• речи.

Напоредни односи најчешће се обележавају напоредним везницима и везничким спојевима, а у говору паузама, односно у писању одговарајућим интерпункцијским знацима.

САСТАВНИ ОДНОС

Саставним (копулативним) односом повезују се реченице чије су садржине истовремене, узастопне или међусобно повезане.

Најчешћи везници су: и, па, те, ни, нити

РАСТАВНИ ОДНОС

Раставним (дисјунктивним) односом повезују се реченице којима се исказују алтернативне ситуације – остварује се једна или друга могућност.

Главни везник је: или

СУПРОТНИ ОДНОС

Супротним (адверзативним) односом повезују се реченице чији су садржаји контрастни или супротни.

Најчешћи везници су: а, али, него, но, већ

Испред ових везника обавезно се пише запета.

ЗАКЉУЧНИ ОДНОС

Закључни (конклузивни) однос постоји када се другим чланом напоредне конструкције исказује закључак који произлази из садржаја првог члана.

Закључак се најчешће најављује речима: дакле, према томе

Закључни однос нема прави напоредни везник. Може се обележити запетом, цртом или тачком са запетом, у зависности од начина на који је реченица организована.

ИСКЉУЧНИ ОДНОС

Искључни (ексклузивни) однос постоји када се из садржаја прве реченице нешто издваја или изузима другом реченицом.

Најчешћа обележја су: само, једино, само што, једино што, тек што

Испред ових обележја обавезно се пише запета.

ГРАДАЦИОНИ ОДНОС

Градационим односом посебно се истиче други члан конструкције у односу на први.

Најчешћи везнички спојеви су: не само што… него/но/већ и…; не само да… него/но/већ и…; а камоли (да)…

У конструкцији не само што/да… него/но/већ и… испред другог члана нема запете.

Испред а камоли (да) запета је обавезна.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

• Саставни: и, па, те, ни, нити
• Раставни: или
• Супротни: а, али, него, но, већ → запета
• Закључни: дакле, према томе
• Искључни: само, једино, само што, једино што → запета
• Градациони: не само… него/но/већ и; а камоли

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

1. Одреди врсту напоредног односа:

а) Устао је и отворио прозор.
б) Пожури или ћеш закаснити.
в) Учио је, али није положио.
г) Сви су стигли, само је Марко каснио.
д) Облаци су се надвили; дакле, биће кише.
ђ) Не само да је прочитао роман него га је и анализирао.

2. Допуни одговарајућим везником или везничким спојем:

а) Дођи ______ се јави телефоном.
б) Желела је да дође, ______ није могла.
в) Није само прочитала дело ______ га је и анализирала.

3. Где је потребно, стави запету:

а) Хтео је да дође али није имао времена.
б) Сви су завршили само је Петар наставио да ради.
в) Не само да је учио него је и редовно вежбао.

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1.
а) саставни
б) раставни
в) супротни
г) искључни
д) закључни
ђ) градациони

2.
а) или
б) али
в) него/већ

3.
а) Хтео је да дође, али није имао времена.
б) Сви су завршили, само је Петар наставио да ради.
в) Не само да је учио него је и редовно вежбао.

ОПШТА ЛИНГВИСТИКА

ЈЕЗИК – ЖИВ И ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Језик је систем знакова којим се људи споразумевају, изражавају мисли и осећања и преносе искуства и знања. Он постоји и развија се у људској заједници и зато је тесно повезан са развојем друштва.

Језик није непроменљив. Он се непрестано развија: мењају се гласови, речи и њихова значења, граматички облици и начин употребе језика.

На развој језика утичу:

• историјске и друштвене промене;
• контакти различитих народа и језика;
• миграције;
• развој културе, науке и технологије;
• политичке и економске прилике;
• потребе говорника за новим речима и начинима изражавања.

Језици се током времена могу раздвајати, али могу и утицати једни на друге. Дуготрајан контакт међу говорницима различитих језика доводи до позајмљивања речи, а понекад и до сличности у другим особинама језика.

Неки језици временом престају да се употребљавају. Језик изумире када више нема говорника којима је он матерњи језик. Неки изумрли језици, међутим, могу наставити да живе у посебним областима употребе. Тако се латински језик више не говори као матерњи, али је оставио огроман утицај на европску културу, науку и терминологију.

ЈЕЗИЦИ У ДРУШТВУ

Језици немају исти положај у свакој друштвеној заједници.

Матерњи језик је језик који човек усваја у најранијем детињству.

Званични језик употребљава се у службеној комуникацији државе и њених институција.

Национални језик јесте језик који има посебну улогу у националној заједници.

Мањински језици јесу језици националних мањина који се употребљавају поред већинског језика.

Међународни језик служи за комуникацију међу припадницима различитих народа. Данас је најраспрострањенији међународни језик енглески.

Језик који се користи као заједничко средство споразумевања говорника различитих матерњих језика назива се lingua franca.

ЈЕЗИЧКА СРОДНОСТ

Језици се могу међусобно разликовати, али међу многима постоји генетска сродност.

Језици су генетски сродни ако су се током историјског развоја развили из заједничког прајезика.

Прајезик је заједнички предак групе сродних језика. Често није непосредно забележен, већ се његове особине реконструишу поређењем сродних језика.

Група језика који потичу од истог прајезика назива се језичка породица.

ИНДОЕВРОПСКА ЈЕЗИЧКА ПОРОДИЦА

Индоевропска језичка породица једна је од најраспрострањенијих језичких породица на свету. Њени језици говоре се у великом делу Европе и Азије, а историјским ширењем проширили су се и на друге континенте.

Сви индоевропски језици воде порекло од заједничког претка који називамо праиндоевропски језик.

Праиндоевропски језик није сачуван у писаним споменицима. Његове особине научници реконструишу поређењем сродних језика.

На пример, поређењем сродних речи у различитим старим индоевропским језицима могуће је утврдити њихово заједничко порекло.

Главне гране индоевропске језичке породице

Грана	Неки представници
балтословенска	словенски језици: српски, руски, пољски, чешки, бугарски, словеначки, македонски и др.; балтички: литвански и летонски
италска	латински → романски језици: италијански, француски, шпански, португалски, румунски и др.
германска	енглески, немачки, холандски, шведски, дански, норвешки, исландски
келтска	ирски, шкотски гелски, велшки, бретонски
индоиранска	хинди, бенгалски, персијски, курдски и други индоаријски и ирански језици
грчка	старогрчки и савремени грчки
албанска	албански
јерменска	јерменски

Српски језик припада словенској групи балтословенске гране индоевропске језичке породице.

БАЛТОСЛОВЕНСКА ГРАНА

Балтословенска грана обухвата две велике групе:

1. балтичке језике

• литвански;
• летонски;
• старопруски – изумрли језик.

2. словенске језике

Словенски језици деле се на:

• јужнословенске – српски, хрватски, босански, црногорски, словеначки, македонски, бугарски;
• западнословенске – пољски, чешки, словачки, горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски;
• источнословенске – руски, украјински и белоруски.

ИТАЛСКА ГРАНА

Најзначајнији језик италске гране био је латински.

Из народног латинског развили су се романски језици, међу којима су:

• италијански;
• француски;
• шпански;
• португалски;
• румунски.

ГЕРМАНСКА ГРАНА

Германски језици традиционално се деле на:

• источногерманске – изумрли; најпознатији је готски;
• северногерманске – шведски, дански, норвешки, исландски;
• западногерманске – енглески, немачки, холандски и др.

ОСТАЛЕ ВАЖНЕ ГРАНЕ

Келтска грана – данас јој припадају, између осталих, ирски, шкотски гелски, велшки и бретонски.

Индоиранска грана – обухвата индоаријске и иранске језике. Њој припадају, између осталих, хинди, бенгалски, персијски и курдски.

Грчка грана – представља је грчки језик са својим дугим историјским развојем од старогрчког до савременог грчког.

Албанска грана – представља је албански језик.

Јерменска грана – представља је јерменски језик.

УГРОФИНСКИ ЈЕЗИЦИ

Нису сви европски језици индоевропски.

За нас је посебно значајно да мађарски језик не припада индоевропској језичкој породици.

Мађарски припада угарској грани уралске језичке породице, док фински и естонски припадају њеној финској грани. У школској литератури за ове језике традиционално се употребљава назив угрофински језици.

Међу најпознатијим угрофинским језицима су:

• мађарски;
• фински;
• естонски.

Зато сличност или географска близина два народа не значи нужно и сродност њихових језика.

КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЈЕЗИКА

Језици се могу класификовати према различитим критеријумима.

Постоје четири главне класификације:

1. Генетска класификација
Заснива се на пореклу језика и утврђује језичке породице.

2. Ареална класификација
Заснива се на географском контакту језика и проучава језичке савезе.

3. Типолошка класификација
Пореди сличности и разлике у структури језика и издваја језичке типове.

4. Функционална класификација
Пореди језике према њиховој комуникацијској и друштвеној улози.

ЈЕЗИЧКИ САВЕЗ

Дуготрајан контакт различитих језика на истом простору може довести до тога да они развију заједничке особине иако нису блиско генетски сродни.

Таква група језика назива се језички савез.

Познат пример је балкански језички савез, у којем су језици различитог порекла током дугог контакта развили низ сличних особина.

ТИПОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА

Према начину на који граде речи и изражавају граматичка значења, језици се могу поделити на неколико типова.

Коренски (изолациони) језици – речи се углавном не мењају по облику; граматички односи изражавају се другим средствима.

Аглутинативни језици – граматичка значења изражавају се додавањем наставака, при чему појединачни наставци најчешће имају јасно одређено значење. Овом типу припадају, на пример, турски и фински.

Флективни језици – један наставак може истовремено носити више граматичких значења. Овом типу припадају многи индоевропски језици, међу њима и српски.

Инкорпоративни језици – више значењских елемената може се спојити у једну сложену реч која одговара читавој реченици.

ЈЕЗИЧКЕ УНИВЕРЗАЛИЈЕ

Иако се језици света веома разликују, међу њима постоје и заједничке особине.

Језичке универзалије јесу особине или правилности које су заједничке свим језицима или великом броју језика.

На пример:

• сваки језик има средства за именовање предмета, појава и радњи;
• сви језици имају начине за постављање питања;
• у свим језицима постоје средства којима се нешто тврди, пита или захтева;
• сви природни језици могу да стварају нове исказе;
• метафоричко изражавање јавља се у различитим језицима.

Постоје и импликационе универзалије, код којих постојање једне особине подразумева постојање друге.

КРАТАК ПРЕГЛЕД

Појам	Шта треба запамтити
језичка еволуција	језик се непрестано мења и развија заједно са друштвом
језичка породица	група генетски сродних језика који потичу од заједничког прајезика
прајезик	заједнички предак сродних језика
индоевропска породица	језичка породица којој припада већина европских језика
српски језик	индоевропска породица → балтословенска грана → словенски → јужнословенски
мађарски језик	уралска породица → угарска грана
генетска класификација	језичке породице
ареална класификација	језички савези
типолошка класификација	језички типови
функционална класификација	друштвене и комуникацијске улоге језика
језичке универзалије	заједничке особине и правилности у језицима света

ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ

1. Зашто кажемо да је језик жив и променљив систем?
2. Који друштвени чиниоци могу утицати на развој језика?
3. Шта је језичка породица?
4. Шта је прајезик?
5. Којој језичкој породици припада српски језик?
6. Наведи главне гране индоевропске језичке породице.
7. Којој грани припадају словенски језици?
8. На које три групе се деле словенски језици?
9. Из ког језика су се развили романски језици?
10. Којој језичкој породици припада мађарски?
11. Које су четири главне класификације језика?
12. Шта је језички савез?
13. Којем језичком типу припада српски?
14. Шта су језичке универзалије?

Прикажи решења

РЕШЕЊА

1. Зато што се језик током времена непрестано мења и развија заједно са друштвом.
2. Историјске и друштвене промене, контакти народа, миграције, развој културе, науке и технологије и други чиниоци.
3. Група генетски сродних језика који потичу од заједничког прајезика.
4. Заједнички предак групе сродних језика.
5. Индоевропској језичкој породици.
6. Балтословенска, италска, германска, келтска, индоиранска, грчка, албанска и јерменска.
7. Балтословенској грани.
8. На јужнословенске, западнословенске и источнословенске.
9. Из латинског, односно из његових говорних варијетета.
10. Уралској језичкој породици, угарској грани; традиционално се сврстава међу угрофинске језике.
11. Генетска, ареална, типолошка и функционална.
12. Група језика који су дуготрајним контактом развили заједничке особине које нису последица њихове генетске сродности.
13. Претежно флективном типу.
14. Заједничке особине и правилности које се јављају у свим језицима или великом броју језика.